Evrostat, statistički zavod Evropske unije, nedavno je objavio svežu listu vrednosti oranica u Uniji, sprovedenu u 21 zemlji EU.
Prema istraživanju, najskuplje poljoprivredno zemljište u 2022. godini bilo je na Malti, gde je cena iznosila 233.230 evra po hektaru. Međutim, ova visoka cena može se izuzeti iz analize jer je ostrvski ekstrem. Takođe su izdvojene i cene iz drugih bogatih zemalja poput Holandije (85.431 evro po hektaru) i Luksemburga (42.720 evra po hektaru).
U poređenju sa ovim cenama, Irska je imala „normalniju“ visoku cenu od 38.013 evra po hektaru. Slično, Slovenia se našla u visokom proseku sa cenom od 23.282 evra po hektaru, ali uz velike regionalne razlike u ceni oranica u zemlji.
Na dnu lestvice se nalazi Hrvatska sa prosečnom cenom od 3.700 evra po hektaru poljoprivrednog zemljišta, dok je u jadranskom delu zemlje cena nešto viša, iznoseći 5.202 evra za hektar.
Prosečna cena iznajmljivanja hektara oranica u EU bila je 233 evra po hektaru u 2022. godini.
U poređenju, u Srbiji je prosečna cena hektara oko 7.500 evra, ali i ovde postoje velike regionalne razlike. Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda iz 2023, cena u Južnobačkom okrugu je 14.250 evra, u Beogradskom regionu 7.650 evra po hektaru, u Šumadiji 5.900 evra, dok je u Južnoj i Istočnoj Srbiji cena bila 3.900 evra.
Ova istraživanja pokazuju razlike u cenama oranica u Evropskoj uniji i Srbiji, ali i unutar samih zemalja. To može imati značajan uticaj na poljoprivrednike, tržište zemljišta i razvoj poljoprivrede u ovim zemljama.
Zbog toga je važno praćenje ovakvih statistika i istraživanja, kako bi se razumela dinamika tržišta zemljišta, kao i utvrdili faktori koji utiču na promene cena. Ovo je važno kako za domaće poljoprivrednike, tako i za političke odluke koje se donose u vezi sa poljoprivredom i ruralnim razvojem.
Očekuje se da će Evrostat i drugi istraživački instituti nastaviti sa praćenjem cena zemljišta u Evropskoj uniji i drugim zemljama, kao i analizom uticaja tih cena na poljoprivredu i ruralni razvoj. Ovo će omogućiti donosiocima odluka, poljoprivrednicima, investitorima i drugim relevantnim akterima da bolje razumeju tržište zemljišta i osmisle strategije za održivi razvoj poljoprivrede.
