Tokom letnje turističke sezone, nagli rast cena na hrvatskoj obali postaje sve uočljiviji, ne samo lokalnom stanovništvu već i brojnim turistima. Računajući na porast potražnje, mnogi turisti dolaze na odmor sa zalihama hrane i higijenskih proizvoda, kako bi izbegli neplanirane troškove.
Cene namirnica, ali i proizvoda za ličnu higijenu, često su znatno više od onih u unutrašnjosti zemlje. Prema britanskom portalu Express, najizraženija poskupljenja beleže se u manjim turističkim mestima. Na primer, u Tribunju, cene su u proseku skočile za 10,38 odsto. Ovo malo mesto na obali postalo je simbol poskupljenja, a poređenje cena proizvoda jasno ilustruje ovaj trend. Pakovanje toalet papira koje u Zagrebu košta 2,79 evra, u Tribnju se prodaje za 3,32 evra, što predstavlja rast od 19,1 odsto. Slične promene primećuju se i kod sredstava za čišćenje i jogurta, s tim da je cena toaletnog papira u nekim delovima Istre porasla za čak 17 odsto.
Ekonomista Mladen Vedriš naglašava da su proizvodi koji su poskupeli svakodnevno korišćeni od strane turista koji borave u apartmanima, što dodatno utiče na rast cena u manjim mestima. U Posedarju, rast cena iznosi 10,1 odsto, dok su Pakoštane i Pomer, sa po 10 odsto, takođe među mestima koja beleže velika poskupljenja. Čak i na ostrvu Pašman, cene su skočile za 9,96 odsto.
U većim gradovima, situacija je nešto stabilnija, ali i dalje beleže rast cena. U Splitu, cene su porasle za oko 1 odsto, dok je u Dubrovniku rast dostigao skoro 3 odsto. Vedriš upozorava da, ukoliko se ovakav trend nastavi tokom cele godine, godišnji rast cena u obalskim mestima može preći i 20 odsto.
Hrvatska je nedavno uvela državnu aplikaciju za praćenje maloprodajnih cena, koja obuhvata gotovo devet miliona proizvoda. Ova aplikacija omogućava korisnicima da preciznije prate sezonska kretanja na tržištu, što može pomoći potrošačima u donošenju informisanijih odluka prilikom kupovine. U trenutnoj situaciji, turisti su sve više podsticani da donesu vlastite zalihe kako bi izbegli prekomerne troškove vezane za kupovinu osnovnih potrepština na destinaciji.
Izveštaji o ovim poskupljenjima ne dolaze iznenada, a mnogi analitičari smatraju da će ovakva povećanja cena postati standardna pojava tokom letnjih meseci, kada se turizam u Hrvatskoj nalazi na vrhuncu. Turisti, koji su ponekad vrlo izbirljivi kada je reč o potrošnji, prilagođavaju svoje navike i pokušavaju da smanje troškove gde god je to moguće.
Kako sezonski turizam nastavlja da raste, stručnjaci smatraju da su ovakva poskupljenja neizbežna, ali ističu značaj transparentnosti u procesu formiranja cena. Kroz pružanje više informacija i alata, poput državne aplikacije za cene, potrošači mogu doneti bolje odluke i na neki način izbalansirati svoje troškove.
Na kraju, rast cena na hrvatskoj obali izaziva sve veću zabrinutost među kako lokalnim stanovništvom, tako i među turistima koji žele da uživaju u svom odmoru bez dodatnog finansijskog opterećenja. Kroz stalno praćenje cena i prilagođavanje navika potrošnje, obema stranama može biti lakše snalaziti se u ovoj izazovnoj situaciji u turističkoj industriji. Ovo je posebno važno, jer Hrvatska zavisi od turizma kao ključnog sektora ekonomije, koji često čini osnovu za održivost lokalnih zajednica.
