Cene nafte Brent porasle su danas za dva odsto, dostigavši nivo od 67,7 dolara po barelu, dok je cena američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) povećana za 1,5 odsto, iznad 63,5 dolara po barelu. Ovaj skok cena dogodio se nakon ukrajinskog napada dronom koji je zaustavio utovar nafte u ruskoj luci Primorsk, koja je najveći naftni terminal u Rusiji.
Prema nepotvrđenim izvorima, operacije u luci Primorsk i na pumpnim stanicama za luku Ust-Luga su obustavljene, javlja Trejding ekonomiks. Ove informacije dolaze u trenutku kada je situacija oko isporuke nafte postala napeta zbog sukoba.
Satelitski podaci su pokazali da su dva tankera još uvek usidrena u luci, dok su zvaničnici potvrdili da je požar na jednom od brodova brzo lokalizovan, što ukazuje na to da je situacija pod kontrolom, iako je izazvala zabrinutost na tržištima.
U međuvremenu, Međunarodna agencija za energiju (IEA) je objavila izveštaj u kojem se predviđa jača globalna ponuda nafte u 2023. godini. Očekuje se da će Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK plus) povećati proizvodnju, a Saudijska Arabija planira da poveća izvoz nafte u Kinu tokom oktobra, što bi moglo dodatno stabilizovati tržište.
OPEK plus je zadržao optimistične prognoze potražnje za naftom za ovu i narednu godinu, iako su ruski prihodi od nafte u avgustu dostigli gotovo rekordno niske nivoe. Analitičari predviđaju da će se utovari u luci Kozmino smanjiti, što bi moglo dodatno uticati na stanje na tržištu.
Takođe, očekuje se smanjenje kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi, što bi moglo dovesti do povećanja potražnje za naftom. Iako su zalihe sirove nafte u Sjedinjenim Američkim Državama porasle za 3,9 miliona barela, očekivanja o smanjenju kamatnih stopa ukazuju na mogući rast ekonomske aktivnosti, što bi dodatno podstaklo potražnju.
Cene nafte su, s obzirom na trenutne geopolitičke tenzije i nesigurnosti na tržištu, podložne daljim fluktuacijama. S obzirom na to da je svet u potrazi za stabilnošću u energetskom sektoru, svaki novi događaj na međunarodnom planu može značajno uticati na kretanje cena.
Ovaj skok cena nafte takođe može imati različite posledice po globalnu ekonomiju. Povećanje cena energenata može izazvati inflacione pritiske, što bi moglo dovesti do rasta troškova života u mnogim zemljama. Potrošači i industrija bi mogli osetiti posledice u vidu viših cena goriva, što bi moglo dodatno usporiti ekonomski rast.
Ukoliko se situacija u Ukrajini nastavi razvijati, tržište nafte bi moglo postati još nestabilnije. Činjenica da su napadi na infrastrukturu u Rusiji postali česti može ukazivati na to da će globalna tržišta opet morati da se suoče s povećanim rizicima.
U svetlu svih ovih događaja, investitori pažljivo prate razvoj situacije i analiziraju moguća rešenja i strategije za smanjenje rizika. Medijima nije lako predvideti buduće kretanje cena nafte, s obzirom na rapidno menjajuće globalne okolnosti.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu nafte zahteva pažljiv nadzor i analizu kako bi se razumele sve implikacije koje mogu nastati usled geopolitičke nestabilnosti. Cene će najverovatnije biti podložne promenama dok se nastavlja dijeolog u globalnoj energetici, a svaka nova informacija može imati dalekosežne posledice po cenu nafte.
