Cene nafte su danas porasle za dva odsto nakon dvonedeljnih padova, pri čemu se cena Brent nafte kretala oko 63 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI dostigla oko 60 dolara po barelu. Ova promena na tržištu nafte usledila je zbog povećanih rizika povezanih sa rastom prekomerne ponude, kako navodi Trejding ekonomiks.
Jedan od bitnih uzroka ovog rasta cena jeste napad ukrajinskih dronova na crnomorsku luku Novorosijsk u Rusiji, koji se dogodio nakon značajnog vazdušnog napada ruskih snaga na Kijev. Ovakvi incidenti u regiji dodatno doprinose nestabilnosti na tržištu nafte, dovodeći u pitanje sigurnost isporuka i prevoza nafte iz Rusije.
Osim toga, ruski naftni gigant Lukoil je najavio smanjenje broja zaposlenih u svojim jedinicama širom sveta. Ovo se dešava nekoliko dana pre nego što američke sankcije stupe na snagu, što predstavlja jedan od najranijih vidljivih uticaja tih sankcija na poslovanje kompanije. Očekuje se da će takve mere dodatno oslabiti rusku naftnu industriju i smanjiti njen kapacitet za izvoz.
Kao dodatna komplikacija, analitičari su upozorili da bi skoro trećina ruskog pomorskog izvoza nafte mogla da ostane u tankerima zbog preusmeravanja i sporijeg istovara. Ova situacija može izazvati značajne gubitke za ruske izvoznike, ali i doprinose povećanju zaliha u regionima gde se nafta skladišti nedovoljno efikasno.
U međuvremenu, Sjedinjene Američke Države i zapadne nacije su uvele restriktivne mere protiv ruskih energetskih kompanija, što je dovelo do obustavljanja kupovine ruske sirove nafte od strane zemalja poput Indije i Kine. Ove zemlje su jedni od glavnih kupaca ruske nafte, a njihova odluka da smanje ili prekinu kupovinu dodatno je pogoršala situaciju na tržištu.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) je upozorila na rast viška nafte na globalnom tržištu. Očekuje se da će ponuda nafte premašiti potražnju za 2,4 miliona barela dnevno u ovoj godini, te četiri miliona sledeće. Ovaj višak ponude može dovesti do daljeg pada cena nafte ukoliko se situacija ne stabilizuje.
Takođe, Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK plus) izvestila je o suficitu u trećem kvartalu te godine, kao i o povećanju proizvodnje u Sjedinjenim Američkim Državama. Sa rastom zaliha, pritisak na cene nafte se nastavlja.
Rast cena nafte, uprkos trenutnom blagu poskupljenju, može biti kratkotrajan. Analitičari naglašavaju da će nastavljeni sukobi u Ukrajini, kao i ekonomski pritisci usled sankcija, oblikovati tržište nafte u narednim mesecima. Situacija je neizvesna, a aktuelna geopolitička kriza će sigurno imati dalekosežne posledice na globalne cene nafte.
Zaključujući, trenutni porast cena nafte dolazi u trenutku kada se tržište suočava s ozbiljnim izazovima usled geopolitičkih sukoba, sankcija i promene u načinu trgovine. Ono što će sledeće uslediti zavisiće od sposobnosti proizvođača da se prilagode novim uslovima, kao i od globalne potražnje koja može značajno varirati. Ovi faktori će igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti tržišta nafte.
