Prosečna cena poljoprivredne proizvodnje u Evropskoj uniji, koja se realizuje na farmama, zabeležila je rast od 2,2 odsto u četvrtom kvartalu 2024. godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Evrostat. Ova informacija ukazuje na blagi oporavak u sektoru poljoprivrede, koji je doživeo brojne izazove tokom prethodnih godina. Ovaj rast cene proizvodnje označava prvo povećanje od drugog kvartala 2023. godine, što ukazuje na postepeni oporavak agrarne proizvodnje unutar EU.
U isto vreme, prosečna cena inputa koji se koriste u poljoprivredi, kao što su energija, đubrivo i stočna hrana, smanjena je za 2,7 odsto. Ova kontradiktorna situacija može ukazivati na to da su poljoprivrednici uspevaju da ostvare bolje cene za svoje proizvode, dok su troškovi za inpute opali, što može doprineti povećanju profita u sektoru. Ovako ambivalentna situacija stvara određene prilike, ali i izazove za agrarne subjekte koji se bore sa promenama tržišnih uslova.
Najveći rast prosečnih cena poljoprivredne proizvodnje u četvrtom kvartalu 2024. godine evidentiran je u Irskoj, gde su cene porasle za 18,4 odsto, što ukazuje na značajnu potražnju za irskim poljoprivrednim proizvodima. Mađarska i Rumunija takođe beleže značajne poraste cena, od 14,9 i 11 odsto, redom. Ovi podaci sugeriraju da tržišta u ovim zemljama mogu biti u pozitivnom trendu, sa potencijalom za dalji razvoj i poboljšanje agrarne proizvodnje.
Nasuprot tome, nekoliko zemalja je zabeležilo pad cena poljoprivredne proizvodnje. Portugal se ističe sa smanjenjem od 8,1 odsto, dok su u Španiji, Grčkoj i Finskoj padi iznosili 5,9, 2,8 i 2,4 odsto, redom. Ove informacije mogu sugerisati da robustnost agrarnog sektora varira među članicama EU i da su faktori kao što su klimatski uslovi, poljoprivredna politika i tržišne varijacije od suštinske važnosti za razumevanje ovih kretanja.
Kada je reč o prosečnoj ceni inputa koji se ne odnose na investicije, većina zemalja EU je prijavila pad u pomenutom periodu. Najveći pad zabeležen je na Kipru od 8,0 procenata i u Španiji od 7,1 procenat. Ovi podaci sugerišu da troškovi energenata i drugih ključnih resursa postaju povoljniji za poljoprivrednike, što u kombinaciji sa rastom cena proizvodnje može doprineti stabilnijem stanju poljoprivrednog sektora u narednim periodima. Ipak, izuzeci su zabeleženi u Rumuniji, Mađarskoj i Holandiji, gde su troškovi inputa porasli za 2,6, 1,7 i 1,4 odsto, pokazując da svi delovi EU ne dele iste ekonomijske sudbine.
Ovi trendovi u evropskoj poljoprivredi imaju potencijalne implikacije koje se protežu iza samih granica sektora, utičući na agrarne politike, ekonomski razvoj i trgovinske odnose među zemljama članicama. U svetlu ovih podataka, analitičari očekuju dalju diskusiju o načinima kako EU može podržati svoje poljoprivrednike u suočavanju sa izazovima i iskorišćavanju mogućnosti koje se pojavljuju na tržištu.
U svakom slučaju, važno je pratiti dalji razvoj situacije u poljoprivredi, jer izveštaji kao što su ovi iz Evrostata nude ključne uvide u trenutne trendove i pomeranja koja će oblikovati budućnost agrarnog sektora u Evropi. Očekuje se da će investicije u tehnologije, održive prakse i obuku poljoprivrednika biti ključne za uspeh u narednim godinama, naročito u svetlu promena koje donosi globalno tržište i klimatske promene.
