Evropljani plaćaju različite cene lekova u zavisnosti od toga gde žive, ali troše znatno manje nego građani Sjedinjenih Američkih Država. Predsednik SAD Donald Tramp ponovo je kritikovao Evropsku uniju, najavljujući planove za smanjenje troškova lekova u Americi. „Plaćaćemo koliko i Evropa“, izjavio je Tramp, optužujući EU za „teške“, „brutalne“ i „nepristojne“ pregovore s farmaceutskim kompanijama.
Cene lekova u Americi su među najvišima na svetu. Prema analizi RAND korporacije, SAD su 2022. godine potrošile 617,2 milijarde dolara na lekove, dok su 24 evropske zemlje zajedno izdvojile 233,5 milijardi dolara. Trampov plan predviđa vezivanje cena lekova u SAD za najniže cene u razvijenim zemljama, ali ostaje nejasno kako će to biti sprovedeno.
Jedan od razloga za visoke cene lekova u SAD je to što farmaceutske kompanije ističu visoke troškove razvoja novih lekova. U Evropi, međutim, vlade pregovaraju kako bi snizile cene, dok američka vlada ne igra istu ulogu. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, evropske države često uzimaju u obzir cene istih lekova u drugim zemljama kada donose odluke o cenama.
Ipak, cene lekova u Evropi nisu jednake za sve. Na primer, Švajcarska troši prosečno 525 evra godišnje po osobi na lekove, dok Hrvatska izdvaja samo 262 evra. Poverljivi pregovori sa farmaceutskim kompanijama često dovode do povećanja cena, a nedostatak transparentnosti dodatno komplikuje situaciju. Husejin Naci sa Londonske škole ekonomije ističe da praktično ne postoji transparentnost u ovim pregovorima.
Rast cena lekova u Evropi postaje sve očigledniji. U Nemačkoj su, između 2012. i 2022. godine, troškovi lekova u bolnicama porasli za 11,5%, dok su u apotekama rasli za 2,6%. Zdravstveni osiguravači su prošle godine upozorili na to da rast cena lekova opterećuje državne budžete i upozoravaju da bi dodatni pritisak iz SAD ili farmaceutskih kompanija mogao ozbiljno ugroziti zdravstvene sisteme u Evropi.
Razlike u finansiranju lekova postoje i unutar Evropske unije. Većina zemalja pokriva troškove iz javnih zdravstvenih sistema, ali deo troškova snose i građani kroz dodatno zdravstveno osiguranje ili samostalno. U baltičkim zemljama, pacijenti mogu plaćati različite cene za iste lekove u zavisnosti od bolesti koju imaju. Na primer, u Estoniji, Poljskoj i Francuskoj postoje recepti sa fiksnim participacijama.
U Kipru je, na primer, država 2022. godine pokrila 90% ukupnih troškova za lekove, dok je u Bugarskoj taj udeo iznosio samo 23%. Ovi podaci ukazuju na značajne razlike u pristupu zdravstvenim uslugama unutar evropskih zemalja. Naci upozorava da nije realno očekivati od zdravstvenih sistema da plaćaju još više za lekove, posebno u svetlu trenutnih ekonomskih pritisaka.
Cene lekova nastavljaju da predstavljaju značajan problem kako u Sjedinjenim Američkim Državama, tako i u Evropi. Dok se Trampov plan za smanjenje troškova lekova u Americi suočava s neizvesnošću, Evropska unija nastoji da se bori protiv rastućih cena i obezbedi pristup lekovima za sve građane. U tom kontekstu, pitanje transparentnosti i pravičnosti u pregovorima sa farmaceutskim kompanijama postaje sve važnije za budućnost zdravstvenih sistema širom sveta.
