Cene jaja u Evropskoj uniji beleže porast već tokom marta 2024. godine, prema podacima koje je danas objavio Evrostat. Prosečne cene jaja u ovom mesecu su bile za 6,7 odsto više u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Ovo povećanje cena nije iznenađenje s obzirom na aktuelne ekonomske trendove i inflacijske pritiske koji pogađaju mnoge potrošačke proizvode.
Kancelarija EU za statistiku navodi da je među članicama Evropske unije najznačajniji rast cena jaja zabeležen u Češkoj, gde su cene porasle za čak 46 odsto. Ovaj veliki skok reflektuje izazove u proizvodnji i dostupnosti jaja, kao i moguće promene u potražnji potrošača. S obzirom na to da je Češka još uvek u procesu prilagođavanja novim standardima u industriji hrane, takav porast nije neočekivan.
Nakon Češke, visoke stope rasta cena zabeležene su i u Slovačkoj, gde su jaja poskupela za 29,8 odsto. Mađarska takođe beleži značajan porast, sa 26,1 odsto, što ukazuje na slične probleme na tržištu hrane i moguće nedostatke u snabdevanju. Ova situacija je dodatno pojačana globalnim ekonomskim previranjima i problemima u lancima snabdevanja, koji su još više otežali dostupnost osnovnih prehrambenih proizvoda.
Međutim, nisu sve zemlje u Evropskoj uniji suočene sa rastom cena jaja. U nekim državama zabeležena su sniženja: najviše u Holandiji, gde su cene jaja opale za 3,6 odsto, zatim u Luksemburgu sa 3,2 odsto i u Grčkoj sa 2,0 odsto. Ova opadanja cena mogu biti rezultat lokalnih tržišnih prilika, viših zaliha ili specifičnih ekonomskih okolnosti koje su uticale na potražnju i ponudu.
Tokom 2024. godine, većina meseci zabeležila je negativne stope promene u odnosu na 2023. godinu, s tim što je u prvih 12 meseci zabeleženo 10 meseci opadanja cena. Iako cene trenutno rastu, u poređenju s ranijim periodima, ova povećanja su znatno manja. Na primer, najveći porast cene jaja zabeležen je u februaru 2023. godine, kada je iznosio 31,2 odsto u poređenju s istim mesecom prethodne godine.
Ovakvi trendovi upozoravaju na potencijalne probleme u proizvodnji i distribuciji hrane unutar EU, posebno u svetlu sve većih klimatskih promena i zahtevnih uslova za poljoprivredu. Mnogi analitičari ističu da bi tržište moglo biti pod dodatnim pritiskom zbog globalnih previranja, uključujući sukobe, prirodne katastrofe ili ekonomske krize, koje mogu uticati na dostupnost mesa, jaja i drugih prehrambenih proizvoda.
Povećanje cena može se dodatno odraziti na potrošače, koji će se suočiti sa višim troškovima životnog standarda. Većina kućanstava u EU osetiće posledice ovih promena jer se hrana i osnovni prehrambeni proizvodi često smatraju ključnim stavkama u mesečnim budžetima potrošača. Kako bi se ublažili efekti inflacije, neke vlade u regionu razmatraju implementaciju subvencija ili program podrške za najugroženije grupe stanovništva.
U ovom kontekstu, važno je pratiti i buduće trendove i istraživati kako različite ekonomske politike i mere mogu uticati na tržište jaja i drugih osnovnih životnih potrepština. Na kraju, kako se situacija razvija, biće od suštinske važnosti za vlade i potrošače da se prilagode promenljivim uslovima na tržištu kako bi očuvali stabilnost u svakodnevnim, potencijalno izazovnim ekonomskim uslovima.
