Cene poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji zabeležile su rast od 2,6% u prvom kvartalu 2023. godine, što predstavlja drugi uzastopni kvartal s povećanjem cena, prema podacima Evrostata. Ova informacija ukazuje na trend rastućih troškova u sektoru poljoprivrede, koji se može povezati sa različitim ekonomskim faktorima.
Osim rasta cena poljoprivrednih proizvoda, zabeležen je i mali porast cena robe i usluga koje se koriste u poljoprivredi, a koje nisu vezane za investicije. Ove cene porasle su za 0,2%, što je prvi porast prosečne cene poljoprivrednih inputa od početka 2023. godine. Ovaj trend može ukazivati na promene u troškovima proizvodnje, što je često rezultat globalnih tržišnih promena i sniženih zaliha.
Među najvažnijim poljoprivrednim proizvodima, cena mleka je zabeležila nagli porast od 12,6%, dok su cene jaja porasle za 10,7%. Povećane cene žitarica su zabeležene i na nivou od 9,6%. Ovi skokovi u cenama mogu biti rezultat povećane potražnje ili smanjenja ponude na tržištu.
Nasuprot tome, došlo je do značajnog pada cena određenih proizvoda. Cene maslinovog ulja su se smanjile za 43,5%, dok je cena krompira pala za 13,4%. Pade su takođe zabeležene za svinje, gde su cene smanjene za 11,2%. Ove oscilacije u cenama mogu biti posledica sezonskih faktora, kao i promena u globalnoj potražnji.
U okviru EU, značajne razlike u rastu cena prisutne su između država članica. Od 23 zemlje Evropske unije, najizraženiji rast cena zabeležen je u Irskoj s 19,3%, nakon čega slede Luksemburg sa 15,6% i Mađarska s 14,6%. Ove brojke ukazuju na velike regionalne razlike koje odražavaju specifične ekonomske i tržišne uslove svaki pojedinačne zemlje.
S druge strane, pad cena je zabeležen u nekoliko zemalja, uključujući Španiju sa smanjenjem od 9,7%, Grčku sa 7,1%, Portugal s 2,8%, i Maltu s 2%. Ove razlike ukazuju na to da se tržišni uslovi u različitim delovima EU drastično razlikuju i govore o faktorima koji utiču na ponudu i potražnju.
Imeđu inputa koji nisu povezani s investicijama, 14 zemalja zabeležilo je porast cena u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine. Najoštriji rast cena zabeležen je u Mađarskoj s 6,8%, Holandiji sa 6,2% i Rumuniji s 5,8%. Ovi podaci ukazuju na to da je sektor poljoprivrede pod sve većim pritiscima troškova, što može dovesti do daljih pritisaka na proizvođače i potrošače.
U kontrastu sa tim, zemlje poput Litvanije, Letonije i Kipra beleže značajne padove cena, s Litvanijom koja je imala smanjenje od 5%, Kiprom od 3,8% i Letonijom od 3,6%. Ove tendencije ukazuju na različite ekonomske efekte i izazove sa kojima se ove zemlje suočavaju.
Opšta situacija na poljoprivrednom tržištu u Evropi ukazuje na kompleksnost i dinamiku sektora, gde se cene mogu drastično menjati u zavisnosti od lokalnih i globalnih faktora. Posmatrajući trendove iz prvog kvartala 2023. godine, može se očekivati da će se situacija razvijati i dalje, tretirajući s jedne strane rastuće troškove i s druge pad cena određenih proizvoda. U svetlu svih ovih promena, poljoprivrednici i potrošači će morati pažljivo pratiti tržišne uslove kako bi prilagodili svoje strategije i planove u narednim mesecima.
