PRIRODNI gas je juče na evropskoj berzi TTF dostigao najviši nivo u poslednje dve godine. Nakon što je od 1. januara prestao tranzit ruskog energenta u Evropu preko Ukrajine, zahlađenje vremena je dodatno povećalo potražnju i smanjilo zalihe gasa u skladištima. U petak je cena plavog goriva za kupovinu unapred premašila 54,5 evra po megavat-satu, što je ekvivalentno oko 580 dolara za 1.000 kubnih metara.
Međutim, ovo poskupljenje trenutno ne utiče na Srbiju, s obzirom na to da država ima povoljnije cene gasa zahvaljujući sporazumu koji je postigao predsednik Aleksandar Vučić sa Vladimirom Putinom, a koji važi do 31. maja. Prema ovom aranžmanu, Srbija plaća oko 320 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. Iako su pregovori o novom dugoročnom gasnom aranžmanu sa Moskvom već počeli, Srbija se suočava sa kompleksnim okolnostima, posebno nakon što je Vašington nametnuo sankcije „Naftnoj industriji Srbije“, tražeći otpuštanje ruskog kapitala iz kompanije.
Srbija se snabdeva plavim gorivom putem „Balkanskog toka“, što je krak „Turskog toka“ kroz koji ruski gas dolazi do Srbije i Mađarske preko Bugarske. Ovaj gasovod je omogućio Srbiji da obezbedi energetsku sigurnost i postane tranzitna zemlja, čime se izbegava plaćanje takse za tranzit koja se plaćala kada je gas stizao iz pravca severa. Analiza Rojtersa pokazuje da je isporuka ruskog gasa putem ovog pravca dostigla historijski maksimum, nakon što je Ukrajina obustavila tranzit ruskog energenta na početku ove godine.
Nakon što je Ukrajina odbila da produži petogodišnji sporazum o tranzitu gasa sa Moskvom, „Balkanski tok“ postao je jedini put za snabdevanje južne i jugoistočne Evrope ruskim plavim gorivom, izbegavajući ukrajinsku teritoriju. Preliminarni podaci iz prvog meseca tekuće godine pokazuju da su isporuke gasa putem „Turskog toka“ premašile 50 miliona kubnih metara dnevno, što predstavlja porast od 27% u odnosu na januar prošle godine. Ukupno je izvoz gasa u januaru dostigao 1,57 milijardi kubnih metara, u odnosu na 1,24 milijarde kubika u istom mesecu prošle godine, dok gasovod ima godišnji kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara.
Pomenuto poskupljenje gasa takođe se može pripisati globalnim trendovima. Svetski stručnjaci ukazuju na to da je evropsko tržište gasa podložno nestabilnosti, a punjenje skladišta se očekuje da bude znatno skuplje nego što je to bilo prethodnih godina. Cene su trenutno za 50% više nego prošle godine, a buduće povećanje cene gasa može zavisiti i od rasta uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG). EU zvaničnici već su najavili da će pokušati da povećaju uvoz američkog LNG-a, kao korak u „omekšavanju“ američkog predsednika Donalda Trampa.
Prema pisanju „Fajnenšel tajmsa“, funkcionalni zvaničnici EU razmatraju mogućnost obnavljanja uvoza ruskog gasa, u okviru potencijalnog sporazuma koji bi mogao da reši sukob u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je obrazložio da je prekid tranzita ruskog gasa preko njegove zemlje zapravo pokušaj da se smanje prihodi Moskve. Ipak, neke zemlje poput Slovačke i Mađarske optužile su ga da svesno izaziva energetsku krizu radi političke koristi.
Početkom januara, rusko ministarstvo odbrane je izvestilo da su dronovi napadali kompresorsku stanicu kod Krasnodara, koja je deo „Turskog toka“, ali su ovi napadi uspešno sprečeni. Ankara je potvrdila ovaj pokušaj napada, a zvaničnici u Moskvi su više puta optužili Kijev za sabotiranje energetskih odnosa.
Ovo sve stvara neizvesnu situaciju na evropskom energetskom tržištu, s obzirom na povećanu potražnju i smanjene zalihe. Kako se tržišni uslovi menjaju, tako i Srbija mora da se prilagodi, kako bi obezbedila stabilnost svoje energetske infrastrukture.
