Prosečna cena obradivog zemljišta u Evropskoj uniji za 2023. godinu iznosila je 11.791 evro po hektaru, dok je godišnja cena zakupa bila 173 evra po hektaru. Ovi podaci, koje je objavio Evrostat, ukazuju na značajne razlike u cenama obradivog zemljišta među zemljama članicama.
Malta se ističe kao zemlja sa najvišim prosečnim cenama obradivog zemljišta, gde je hektar prodavan po prosečnoj ceni od 283.039 evra, što je čak 2400% više od proseka EU. Ova cifra jasno ilustruje koliko su cene poljoprivrednog zemljišta na Malti ekstremno visoke, što može biti posledica ograničenosti zemljišnih resursa u toj maloj ostrvskoj državi.
Na drugom mestu po visini cena je Holandija, gde prosek iznosi 91.154 evra po hektaru, što predstavlja povećanje od 773% u odnosu na evropski prosek. Treća je Luksemburg sa prosečnom cenom od 42.540 evra po hektaru, što je 361% iznad proseka. Ove informacije ukazuju na to da su zapadne evropske zemlje generalno skupe kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, a visoke cene mogu biti rezultat razvijenih tržišta i velike potražnje za obradivim zemljištem.
S druge strane, zemlje koje se nalaze na dnu lestvice cene obradivog zemljišta su Hrvatska, Letonija i Slovačka. U Hrvatskoj je prosečna cena hektara 4.491 evro, što je samo 38% od prosečne cene u EU. Slične cene zabeležene su u Letoniji sa 4.591 evrom (39%) i Slovačkoj sa 5.189 evra (44%). Ove razlike ukazuju na regionalne ekonomske razlike i na to kako zemljopisni faktori utiču na tržište nekretnina, posebno kad je reč o poljoprivrednim površinama.
Podaci o zakupu obradivog zemljišta takođe pokazuju značajne razlike među zemljama. Holandija prednjači sa najvišom cenom zakupa, koja iznosi 914 evra po hektaru, što je 528% više od proseka EU. Naprotiv, najniža cena zakupa registrovana je u Slovačkoj sa samo 67 evra po hektaru, što je 39% od prosečne cene.
S obzirom na to da su cene u Evropskoj uniji tako heterogene, interesantno je uporediti sa stanjem na tržištu u Srbiji. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda Srbije, prosečna cena oranice u 2023. godini iznosila je 7.000 evra. U Srbiji postoje bitne razlike u vrednosti poljoprivrednog zemljišta, što ovisi o različitim faktorima, uključujući geografski položaj i kvalitet zemljišta. Na primer, u Južnobačkom okrugu prosečna cena zemljišta iznosi 17.400 evra, dok je u Srednjobanatskom okrugu ona najniža, sa prosečnom cenom od 9.700 evra.
Ova dugotrajna razlika u cenama između zemalja Evropske unije i Srbije može uticati na investicione odluke, kao i na politike podrške poljoprivrede u toj zemlji. U poređenju sa EU, cenovne razlike u Srbiji su manje ekstremne, ali i dalje ukazuju na to da je tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u razvoju i da se mogu očekivati promene u budućnosti.
Zbirno, analizirajući cene obradivog zemljišta, možemo primetiti da su svi ovi faktori veoma dinamični i podložni kako lokalnim, tako i globalnim ekonomskim promenama. Kraj 2023. godine biće značajan trenutak u proceni rasta ili pada cena poljoprivrednog zemljišta, ne samo u EU već i u Srbiji, gde se ekonomski izazovi i prilike i dalje osećaju.
