Cene nafte su porasle za dva odsto, pri čemu je cena Brent nafte dostigla 66,5 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI (West Texas Intermediate) dostigla cenu od 63 dolara po barelu. Ova poskupljenja su usledila nakon najave Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK plus) da će povećanje proizvodnje biti manje od očekivanog.
Prema informacijama iz Trejding ekonomiksa, na cenu nafte pored OPEK-ovog povećanja proizvodnje utiču i rasteći strahovi od mogućih novih američkih sankcija na rusku naftu. OPEK je odlučio da poveća proizvodnju za 137.000 barela dnevno od oktobra, što predstavlja značajno smanjenje u odnosu na prethodnu odluku o povećanju od oko 555.000 barela dnevno u avgustu i septembru, kao i 411.000 barela dnevno tokom juna i jula.
Neki analitičari ističu da nekoliko članica OPEK-a već proizvodi nafte više od svojih kvota, što sugeriše da bi stvarni uticaj novog povećanja mogao biti ograničen. Ove informacije dolaze u trenutku kada se tržište suočava sa nesigurnošću, a povremeno umerenije povećanje proizvodnje može signalizirati oprez trgovaca zbog mogućih zasićenja tržišta tokom zimske sezone.
Geopolitička situacija takođe igra značajnu ulogu u formiranju cena nafte. Nakon najnovijeg vojnog sukoba, Rusija je izvela svoj najveći vazdušni napad u Ukrajini, koji je uključivao napad na vladinu zgradu u Kijevu. Ovaj sukob dodatno povećava pritisak na globalne energetske cene, jer se povećava broj rizika povezanih sa stabilnošću snabdevanja.
Američki predsednik Donald Trump je potvrdio da će neki evropski lideri posetiti Sjedinjene Američke Države tokom današnjeg ili sutrašnjeg dana kako bi razgovarali o načinima razrešenja sukoba između Rusije i Ukrajine. Ove posete dolaze u kritičnom trenutku, kada se međunarodni odnosi dodatno naprežu usled rastuće nestabilnosti u regionu.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, tržište nafte se suočava sa složenim izazovima. Rizici povezani sa političkom situacijom mogu značajno uticati na trendove cena u narednim mesecima, dok OPEK-ova ograničenja proizvodnje i neizvesnost u vezi sa američkim sankcijama takođe igraju ključnu ulogu.
Povećana proizvodnja OPEK-a, koja se ne može uporediti s prethodnim nivoima, može signalizirati da organizacija teži da očuva stabilnost tržišta, ali mnogi analitičari smatraju da će to možda biti nedovoljno za zadovoljenje globalne potražnje, naročito u svetlu raspoloživih zaliha koje se smanjuju.
Kako se zima približava, strahovi od zasićenja tržišta moglo bi dodatno uticati na cene, što trgovce čini opreznim. Ovi ekonomski i politički faktori će verovatno oblikovati dinamiku na tržištu nafte u narednim mesecima, uz stalnu pažnju na moguće promene u proizvodnji OPEK-a kao i na globalne događaje koji mogu izazvati poremećaje u snabdevanju.
Sve ove informacije ukazuju na kompleksnu situaciju u sektoru nafte, koja zahteva blisku pažnju i analizu kako bi se predvideli mogući budući trendovi i uticaji na cene. OPEK-ova odluka o povećanju proizvodnje, uz pritiske iz geopolitike, stvara uslove za nesigurnu budućnost na tržištu nafte, čineći ga ključnom temom za sve aktere u globalnoj ekonomiji.
