Na robnim berzama hedž fondovi širom sveta očekuju pad cena primarne hrane, što je dovelo do novih rekorda šort pozicija na terminskom tržištu. Cene kukuruza su pale na dvogodišnji minimum od 4,1 dolara po bušelu, što je pad od 15% od početka godine i 30% u odnosu na prošlu godinu. Stanje na tržištu odražava slabu globalnu potražnju i velike zalihe, dok poljoprivrednici u SAD-u razmatraju prelazak na setvu drugih kultura zbog niskih cena.
Hedž fondovi se i za 2024. godinu opredeljuju za šortovanje, predviđajući dalji pad cena kukuruza, pšenice i soje. To je najveća šort pozicija hedž fondova u poslednjih 4,5 godina, što može dovesti do šort skviza i promene trenda cena. Iako trenutne cene imaju tendenciju pada, mogući okidač poput lošeg vremena ili veće potražnje može izazvati prekrivanje šort pozicija i rast cena.
Tržište poljoprivrednih proizvoda ne pokazuje znakove neravnoteže, sa CBOT-om kao ključnom berzom koja signalizira ravnotežu globalne ponude i potražnje. Cene soje su na trogodišnjim najnižim nivoima zbog očekivanja obilne ponude, dok se trgovci klade da će kineska potražnja usporiti. Brazil je na pola žetve, a Argentina će uskoro započeti s većom proizvodnjom soje u odnosu na prethodnu godinu.
Cene pšenice i kukuruza ostaju blizu 200 evra za tonu odnosno 170 evra, ali nedostatak konkurentnosti između evropskih i crnomorskih proizvoda može sprečiti rast cena. Trka za tržištima između Ukrajine, Rusije i Evrope dodatno komplikuje situaciju, s ruskim pšenicom koja trenutno pokušava da održi cene iznad 215 dolara za tonu.
Nastavljajući niz niskih cena i šort pozicija hedž fondova, poljoprivrednici i trgovci su u nesigurnosti uoči nadolazeće setve. Ključno pitanje ostaje kako će globalna potražnja, vremenske prilike i konkurencija uticati na buduće cene primarne hrane. Pratiti taj trend će biti od suštinskog značaja za razvoj poljoprivredne industrije i tržišta hrane u godinama koje dolaze.
