Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio je uvođenje carina u visini od 25 procenata na robu uvezenu iz Evropske unije (EU). Ova odluka dolazi u trenutku kada je EU treći najveći trgovinski partner SAD-u, posle Kine. Tramp je istakao da će carine obuhvatiti svu robu iz EU, a iz evropskih krugova već su stigle najave o mogućem uzvraćanju istih mera. Evropska unija je jasno saopštila da će odmah odgovoriti na američke carinske zakone, smatrajući ih neopravdanim. Ekonomista Aleksandar Stevanović za Euronews Srbija upozorava da bi uzvraćanje EU moglo dovesti do trgovinskog rata, a pitanje koje se postavlja jeste ko bi iz ovoga izašao kao pobednik, a ko kao gubitnik.
Trampova najava o carinama zasniva se na njegovim tvrdnjama o trgovinskom deficitu sa Evropskom unijom, koji iznosi oko 200 milijardi dolara. On je naglasio da visoke carine na američke automobile dodatno pogoršavaju situaciju. „Tramp veruje da bi uvođenje carina moglo da pruži bolje trgovinske sporazume s Evropom, kao i poboljšane uslove za američke proizvode“, ističe Stevanović.
Prema mišljenju ekonomiste, Trampove carine bi pogodile preduzeća koja nemaju mogućnost da nadomeste gubitke na američkom tržištu kroz izvoz na neka druga tržišta. On navodi da će EU sigurno odgovoriti na Trampove mere, verovatno uvodeći slične carine na američke proizvode. Očekuje se da će odgovor EU biti u istoj meri, ali ima naznaka da bi evropska ekonomija mogla da bude više pogođena nego američka zbog toga što EU izvozi više u SAD nego što SAD izvozi u EU.
Stevanović takođe sugeriše da bi mnoge evropske kompanije morale da pronađu kreativnije strategije za izvoz, pošto bi američka tržišta postala teža za pristup. EU će, međutim, zahtevati više vremena da izgrade nova tržišta, a to se ne može postići preko noći. U kontekstu Trampovih carina, ne radi se samo o materijalnim dobrima užitka već i o složenijim industrijama, kao što je auto-industrija, koja bi mogla doći u tešku situaciju.
Analitičari procenjuju da će Trampove carine verovatno najteže pogoditi evropsku auto-industriju, koja se već suočava s brojnim problemima. Stevanović ističe Trampovu nadu da će evropski proizvođači automobila otvoriti proizvodne pogone u Americi kako bi izbegli carine, ali i naglašava da bi Trampove mere mogle biti načinjene kao instrument pritiska na evropske partnere da postignu drugačije sporazume o trgovini.
Iako je izvesno da će Tramp izazvati uzvratnu reakciju od strane EU, Stevanović sugeriše da Amerikanci verovatno računaju na to da će ti gubici biti manji za njih. „Obe strane će izgubiti, ali Evropi će biti teže“, dodaje on, naglašavajući da Tramp koristi trenutnu situaciju da prisili Evropu na ustupke u pregovorima.
Na kraju, Stevanović ne isključuje mogućnost da Tramp odustane od uvođenja carina, naglašavajući da se ovaj potez može posmatrati kao način da se postigne bolji trgovinski sporazum. Tramp bi mogao da želi da uticaj u trgovinskim odnosima sa EU bude povoljniji za američku ekonomiju, ali pitanje je da li će to uistinu izazvati željene promene ili samo produbiti trenutne tenzije.
Stevanović dodaje da EU već na različite načine pokušava da odvoji američke proizvode sa svog tržišta, koristeći antimonopolske regulative i druge standarde koje nameće, dok SAD koristi carinske mere kako bi pridobio bolji položaj u pregovorima. Ova situacija ukazuje na kompleksnost savremenih trgovinskih odnosa i potrebu za novim pristupima u rešavanju nesuglasica između ovih ključnih ekonomskih sila.
