Bugarska neće ući u evrozonu i postati punopravni član šengenskog prostora do 2026, tvrde analitičari britanskog časopisa Ekonomist. Prema njihovoj prognozi, glavna prepreka koju Bugarska trenutno ima je politička nestabilnost. Iako bi, teoretski gledano, zemlja mogla usvojiti evro do 2025. uz stabilnu vladu i stabilnost cena, trenutni uslovi ukazuju na to da će to biti odloženo.
Analitičari ističu da će trajna politička nestabilnost i inflacija koja premašuje standarde Evropske centralne banke ometati ovaj vremenski okvir. Takođe se očekuje da će program kapitalnih rashoda u Bugarskoj i dalje zavisiti od finansiranja EU.
Iako postoji potencijal za povećanje investicija, važan sektor proizvodnje uglja u zemlji i potreba za programima socijalne zaštite za rudare mogu usporiti napredak ka zelenoj tranziciji. Poslovna klima u Bugarskoj se očekuje da će se postepeno poboljšavati, ali zemlja će verovatno i dalje biti manje privlačna u poređenju sa drugim istočnoevropskim zemljama zbog političke nestabilnosti i nedovoljno razvijene infrastrukture.
Analitičari Ekonomista predviđaju da će godišnja stopa inflacije u Bugarskoj pasti sa 9,5% u 2023. na 2,7% do kraja ove godine, posebno zbog sporijeg rasta cena energije i hrane koje čine značajan deo indeksa potrošačkih cena. Ipak, inflacija u Bugarskoj će i dalje biti iznad proseka evrozone zbog pritisaka iz sektora usluga, povećanja plata i promena PDV-a, zaključuje se u izveštaju.
Bugarska se suočava sa izazovom političke nestabilnosti i visoke inflacije, zbog čega će verovatno morati da odloži ulazak u evrozonu i punopravno članstvo u šengenskom prostoru do 2026. Analitičari ističu da će stabilna vlast i stabilnost cena biti ključni faktori za napredak zemlje ka ovim ciljevima.
Takođe se ističe da će Bugarska nastaviti da zavisi od finansiranja EU za svoje kapitalne rashode, što može ograničiti njen napredak ka zelenoj tranziciji i smanjenju emisija štetnih gasova. S druge strane, potencijal za povećanje investicija postoji, ali će sektor proizvodnje uglja i potreba za socijalnim programima za rudare predstavljati dodatne izazove.
Očekuje se da će poslovna klima u Bugarskoj postepeno poboljšavati, ali će zemlja i dalje biti manje privlačna za investitore u poređenju sa drugim istočnoevropskim zemljama. Analitičari smatraju da će smanjenje inflacije biti ključni faktor za poboljšanje ekonomske situacije u Bugarskoj, uz usvajanje stabilnih monetarnih i fiskalnih politika.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, Bugarska će verovatno morati da radi na jačanju svoje političke i ekonomske stabilnosti kako bi ostvarila svoje ciljeve ulaska u evrozonu i postizanja punopravnog članstva u šengenskom prostoru do 2026.
