Odluka Donalda Trampa da napadne Iran može izazvati širi regionalni, pa čak i globalni rat, zavisno od reakcije Rusije i Kine, koji su najmoćniji saveznici Teherana. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči najavio je „ozbiljne konsultacije“ s Vladimirom Putinom u Moskvi, što ukazuje na važnost ove situacije na međunarodnoj sceni. Zapadne saveznice ocenjuju da Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja čine novu osu autoritarnih sila koje se sve više usklađuju i pružaju međusobnu podršku.
Tramp je u međuvremenu odstupio od tradicionalnog američkog savezništva sa demokratskim partnerima, uspostavljajući povezanije odnose s Putinom, što je bi bio bliskiji odnos od bilo kojeg prethodnog američkog predsednika. Ova promjena dovodi u pitanje kako bi se Moskva mogla postaviti prema američkim vojnim akcijama.
U krizi koja se odvija, dodatni nepredvidivi faktor jeste ograničena fizička sposobnost ruske vojske da pruži vojnu pomoć Iranu, s obzirom na trenutni rat u Ukrajini. Iako između Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje ne postoji formalni sporazum o međusobnoj vojnoj pomoći, slabljenje bilo koga od njih utiče na vitalne interese ostalih. Iran se suočava s mogućnošću da mora direktno odgovoriti na američke napade koji su pogodili tri ključna nuklearna postrojenja.
S obzirom na izraelske napade, sposobnost Irana da uzvrati i lansira balističke rakete i dronove je ozbiljno narušena. Američke vojne baze i brodovi u regionu nalaze se unutar dometa iranskih odbrambenih sistema, ali je Pentagon povećao protivvazdušnu odbranu kako bi sprečio mogući kontraudar. Iran bi mogao da se odluči za alternativne ciljeve, kao što su američke ambasade ili čak miniranje Ormuske moreuza, što bi imalo značajne globalne posledice na snabdevanje energijom.
Ministarstvo odbrane Velike Britanije takođe je pojačalo zaštitu svojih trupa na Bliskom istoku, ističući da nije učestvovalo u američkom napadu. U napadu su korišćeni američki nevidljivi bombarderi B-2 sa posebno snažnim bombama za probijanje bunkera, što ukazuje na ozbiljnost američke vojne strategije u ovoj regiji.
Operacija protiv iranskih nuklearnih postrojenja imala je cilj da se uništi sposobnost Teherana da obogaćuje uranijum. No, analitičari upozoravaju da ovakvi napadi ne garantuju stvarne rezultate i mogli bi čak ubrzati napore Irana da razvije nuklearnu tehnologiju. Iranska vlada insistira na tome da je njen nuklearni program isključivo civilne prirode.
Osim toga, rusko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je američke napade kao „opasnu eskalaciju“, upozoravajući da bi to moglo dodatno ugroziti „regionalnu i globalnu bezbednost“. Rizik od sukoba na Bliskom istoku je značajno povećan, posebno nakon što su se ruski i kineski lideri složili da je potrebno preduzeti korake za stabilizaciju situacije.
Kako se međunarodne tenzije nastavljaju javljati, Iran će biti primoran na donošenje teških odluka. Odnos između Rusije i Irana, koji je sve više zasnovan na vojnim i političkim interesima, dodatno komplikuje situaciju kao i sve šire globalne posledice americkih poteza. Potreba Moskve da podrži Teheran u njegovim naporima dodatno se povećava, posebno s obzirom na vojnu pomoć koju Iran pruža Rusiji u sukobu u Ukrajini.
Ova kompleksna situacija postavlja pitanja o budućim odnosima između velikih sila, kao i o mogućim vojnim i političkim zasedama koje bi mogle uslediti. Između pretnji i izazova, sada više nego ikada, svet gleda sa zabrinutošću ka Bliskom istoku, nadajući se da će se kriza razrešiti bez dodatne eskalacije sukoba.
