U Srbiji se procenjuje da postoji oko 4.500 električnih automobila, što čini samo 0,2% od ukupnog broja četvorotočkaša na putem. Građani su još uvek skeptični prema ovim vozilima, dok se Evropa usmerava ka cilju da do 2035. godine obustavi proizvodnju novih automobila na dizel i benzinski pogon.
Udruženje „E-mobilnost“ ističe da su električni automobili u Srbiji sve dostupniji, sa smanjenim cenama i olakšanom nabavkom. Iako se situacija postepeno menja, smatraju da je budućnost u automobilima koji koriste isključivo električni pogon. Cene novih gradskih električnih automobila kreću se od 18.000 evra, a uz subvenciju od 5.000 evra, praksa ih čini pristupačnijim.
Nebojša Margetić iz „E-mobilnosti“ naglašava da je održavanje električnih vozila jeftinije nego kod klasičnih automobila. Smatra da bi trebalo omogućiti naplatu punjenja prema stvarnom utrošku energije, a ne vremenu, što je još uvek neregulisano u Srbiji.
Interesovanje za polovne električne automobile je dalje stagniralo, jer na najpoznatijim sajtovima za prodaju polovnjaka ovi automobili čine manje od 1% prvih registrovanih polovnih vozila. U prvih šest meseci ove godine, od oko 70.000 registrovanih polovnih vozila, samo 550 je bilo električnih. Razlog za to je i dalje visoka cena, kao i neuobičajena infrastruktura sa nedovoljnim brojem punjača.
Iako je evidentno da se cene polovnjaka smanjuju, Veličković sa sajta „Polovni automobili“ navodi da su električni automobili još uvek van domašaja većine kupaca. Trenutno u Srbiji ima malo više od 200 javnih punjača, što je nedovoljno. Brzi punjači su raspoređeni uglavnom na auto-putevima i u većim gradovima, ali na nekim mestima, kao što su Vranje ili Kraljevo, nemaju nikakvu infrastrukturu.
Predsjednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, Boris Ćorović, naglašava važnost razvoja infrastrukture, jer Srbija predstavlja tranzitnu zemlju. Oko 15,6% svih novoprodatih automobila u EU su električni, dok je u Srbiji taj procenat samo 0,2%.
Cene električnih automobila su još uvek visoke u poređenju sa modelima koji koriste gorivo. Ćorović ističe da kupci često sumnjaju u domet baterije i saobraćajnu kulturu, jer se vozači često parkiraju na mestima predviđenim isključivo za električne automobile. Iako su subvencije za električna vozila u ovoj godini već potrošene, očekuje se da će biti nastavljene.
Prošle godine na sajmu automobila u Beogradu bila je predstavljena dobra ponuda električnih automobila, ali se istovremeno postavlja pitanje nedovoljno razvijenih sredstava za subvencije. Ćorović je ukazao na potrebu da se neizostavno razmišljaju o dugoročnim rešenjima.
Kako će izgledati tržište posle 2035. godine? Ćorović navodi da će većina novih vozila biti električna, a Evropi već sada pretpostavlja da će se suočiti s konkurencijom iz Kine, koja može da ponudi kvalitetne električne automobile po povoljnijim cenama.
U zaključku, iako električni automobili postaju sve pristupačniji i primerci su raznovrsniji, postoji potreba za promenama u infrastrukturi i kulturnim svesti vozača. Kako bi se stimulisalo šire korišćenje električnih vozila, predstoji mnogo posla na različitim frontovima—od cene do dostupnosti punjača.
