Radovi na pruzi za velike brzine od Novog Sada do Subotice napreduju brže nego što je planirano, kažu investitor i izvođači radova. Predviđaju da bi već u decembru mogao da bude uspostavljen redovan železnički saobraćaj između Beograda i Subotice.
Više od sedam miliona putnika putovalo je „Sokolom“ od Novog Sada do Beograda za dve godine, od kada je završena ta deonica pruge za velike brzine. Vozovi ponovo postaju popularni u Srbiji, a sa brzom prugom rastu i očekivanja.
Izgradnja pruge Novi Sad–Subotica za brzinu do 200 kilometara na sat obavlja se predviđenom dinamikom, a radovi na celoj dužini pruge organizovani su u tri smene.
Donji stroj je realizovan 98 odsto, a gornji stroj 67 odsto od ukupne dužine. Radovi na elektrifikaciji pruge, postavljanje voznog voda, stanične zgrade i stanični objekti su u velikom broju završeni građevinski radovi, ističe inženjer Slobodan Kostić.
Investitor očekuje da bi već u decembru mogao da bude uspostavljen redovan železnički saobraćaj, što bi značilo da putovanje prugom između Novog Sada i Subotice trajalo 42 minuta, a od Beograda do Subotice oko 70 minuta.
Domaći stručnjaci rade zajedno sa kineskim inženjerima, angažovani su preko 2.000 domaćih stručnjaka, više od 400 specijalnih mašina i veliki broj kineskih radnika. Saradnja obe strane doprinela je ubrzanju radova.
Na pruzi za velike brzine od Novog Sada do Subotice neće biti putnih prelaza, zbog čega je izgrađen veliki broj podvožnjaka i nadvožnjaka. Paralelno se radi na rekonstrukciji postojećih i grade tri nove železničke stanice – Vrbas, Rumenka i Lovćenac.
Od 58 objekata koji će biti izgrađeni na 108 kilometara deonice pruge od Novog Sada do Subotice, vijadukt u Vrbasu je najveći i najkompleksniji sa dužinom od gotovo kilometar i po. Plan je da se vijadukt završi početkom aprila kako bi se mogao položiti kolosek.
Pruga za velike brzine od Beograda do Budimpešte deo je projekta kineske inicijative „Pojas i put“ kako bi se grčka luka Pirej povezala železnicom sa Evropskom unijom. Od ukupno 350 kilometara te pruge, 184 kilometra grade se u Srbiji, a 166 u Mađarskoj.
