Srbija je nedavno postala punopravna članica SEPA sistema (Jedinstvenog područja plaćanja u evrima), što predstavlja veliki korak ka modernizaciji i unapređenju međunarodnog platnog prometa. Odluka Evropskog platnog saveta o uključivanju Srbije u ovaj sistem stupa na snagu u maju naredne godine. Očekuje se da će građani i privreda ubrzo osetiti mnoge koristi, uključujući brže transfere i niže bankarske provizije.
Nenad Petrović, generalni direktor Sektora za platni sistem Narodne banke Srbije, istaknuo je značaj ovog koraka tokom razgovora sa novinarima. On je objasnio da SEPA predstavlja inicijativu EU koja teži uspostavljanju jedinstvenih pravila i standarda među državama članicama u vezi s plaćanjima u evrima. Njegov cilj je da međunarodna plaćanja budu brza, jednostavna i jeftina, slično domaćim transakcijama. Iako Srbija nije članica EU, njeno zakonodavstvo je usklađeno s evropskim standardima, što je omogućilo pristup SEPA zoni.
Za građane i privredu ovo donosi značajna poboljšanja, uključujući bržu realizaciju međunarodnih transfera i znatno niže naknade, što je posebno važno za doznake iz inostranstva. Petrović je objasnio da će se proces transakcija uglavnom zadržati na istom nivou; korisnici će i dalje koristiti mobilno i elektronsko bankarstvo. Međutim, jedna od ključnih novina je da će prilivi iz inostranstva biti automatski odobravani, bez prethodnog slanja dodatne dokumentacije banci.
Petrović je naglasio da nepostojanje evra kao domaće valute ne znači da Srbija ne može biti deo SEPA sistema. Pomenute zemlje poput Švedske, Danske, Mađarske, Švajcarske i Velike Britanije koriste svoje valute, ali su sve članice SEPA sistema, što potvrđuje da je Srbija ispunila potrebne uslove.
Analize Svetske banke pokazuju da su međunarodni transfere za firme iz Zapadnog Balkana mnogo skuplji nego za one iz EU. Na primer, transfer od 5.000 evra iz regiona u EU košta oko 0,5% njegove vrednosti, dok je u EU ta provizija samo 0,05%. Slična razlika se uoçava i kod doznaka fizičkih lica koje sada dosegnu između 8 i 10%, dok se očekuje da će nakon ulaska u SEPA zoni te provizije pasti na 1 do 1,5%.
Banke su već počele sa pripremama za uključivanje u SEPA šeme i očekuje se da će proces biti brz i efikasan. Petrović je istakao da će Narodna banka Srbije pružiti punu podršku bankama tokom ovog procesa.
Što se tiče evra, Petrović je pojasnio da članstvo u SEPA zoni ne znači automatsko uvođenje evra. To će biti moguće samo kada Srbija postane članica Evropske unije i ispuni odgovarajuće kriterijume. Pripreme za ovu promenu su već počele kroz izmene zakona koji omogućavaju buduće prilagođavanje evropskim propisima.
Ulazak Srbije u SEPA sistem predstavlja značajan korak ka integraciji u evropsko finansijsko tržište. Ova promena donosi poboljšan kvalitet usluga za građane i preduzeća, kao i efikasnije interne procese za banke. Petrović je završio razgovor rečima da će uštede biti značajne, a najviše će profitirati krajnji korisnici.
S obzirom na sve navedeno, Srbija se priprema za novu eru u platnom prometu, koja će doneti mnoge prednosti za građane i privredu, čime će se dodatno osnažiti njena finansijska stabilnost i tržišna pozicija.
