U Zagrebu, statistički podaci Državnog zavoda za statistiku otkrivaju da je ukupan broj zaposlenih u industriji u Hrvatskoj u martu ove godine opao za 2,4% u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Kada se uporede podaci sa prethodnim mesecom, broj zaposlenih ostao je nepromenjen.
Prema Nacionalnoj klasifikaciji delatnosti (NKD), broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji, koja čini gotovo 92% ukupnog broja zaposlenih u industriji, ostao je na istom nivou u martu u odnosu na februar. U rudarstvu i vađenju, koje predstavlja nešto više od 2% ukupne industrijske zaposlenosti, zabeležen je blagi rast od 0,1%. Takođe, u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, koji čini više od 6% ukupnog zaposlenstva, broj zaposlenih porastao je za 0,4%.
Na godišnjem nivou, broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji se smanjio za 2,8%. Nešto uočljiviji pad evidentiran je u proizvodnji odeće, gde je broj zaposlenih opao za 25,3%, dok je u sektorima proizvodnje kože i srodnih proizvoda zabeležen pad od 10,9%. S druge strane, najveći rast zaposlenosti na godišnjem nivou zabeležen je u proizvodnji računara i elektronskih i optičkih proizvoda, gde je porast iznosio 14,8%. U sektoru štampanja i umnožavanja snimljenih zapisa, broj zaposlenih povećao se za 7,7%.
Kada se fokusiramo na mart 2023. godine, u poređenju s martom 2022. godine, broj zaposlenih u snabdevanju električnom energijom, plinom, parom i klimatizacijom porastao je za 1,4%, dok je u rudarstvu i vađenju zabeležen porast od 4,5%. Ukupan broj zaposlenih u industriji u prvom kvartalu 2023. godine bio je manji za 2,4% u odnosu na isti period prethodne godine.
U kontekstu ukupne proizvodnosti rada, podaci pokazuju da je proizvodnost rada u industriji od januara do marta ove godine porasla za 5,8% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ovi podaci sugerišu da, iako je broj zaposlenih opao, postoji pozitivna tendencija u smislu povećane proizvodnosti.
Ekonomski stručnjaci ukazuju na to da bi opadanje zaposlenosti u prerađivačkoj industriji moglo biti rezultat nekoliko faktora, uključujući promene u potražnji, tehnološke inovacije koje smanjuju potrebu za radnom snagom, kao i globalne ekonomske pritiske. Takođe, naglašavaju da je važno da se obezbede adekvatni programi obuke i prekvalifikacije kako bi radnici mogli da se prilagode novim uslovima na tržištu rada.
S obzirom na to da je prerađivačka industrija tako velika i važna za hrvatsku ekonomiju, svaka promena u njenom strukturalnom karakteru može imati značajan uticaj na celokupno zapošljavanje. Kroz analizu sektora koji beleže rast, kao što su tehnologija i digitalni proizvodi, može se primetiti kako Hrvatska pokušava da se prilagodi savremenim ekonomskim izazovima.
U svetlu ovih podataka, očekuje se da će vlada preduzeti dodatne mere kako bi stimulisala zapošljavanje i podržala rast u ključnim sektorima. U narednim mesecima važno će biti pratiti trendove kako bi se utvrdilo da li će se simptomi opadanja zaposlenosti u industriji nastaviti ili će se pojaviti signali oporavka na tržištu rada.
Pored toga, uvek je ključno da se razvijaju i strategije za dodatno unapređenje produktivnosti u radnoj snazi, kako bi se obezbedila održiva budućnost za industrijske sektore i radnike u Hrvatskoj.
