U Skoplju je objavljeno da je broj radnika zaposlenih u industriji Severne Makedonije u martu ove godine smanjen za 4,3 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DSZ). Smanjenje zaposlenosti predstavlja izazov za ekonomiju zemlje, s obzirom na to da se nakon postpandemijskog oporavka očekivao stabilizovaniji rast.
U prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti tromesečni period prošle godine, ukupan broj zaposlenih smanjen je za 3,9 odsto. Ovi podaci ukazuju na postepeno usporavanje rasta radne snage u ključnim sektorima, što može imati dugoročne posledice na ukupnu ekonomsku stabilnost države.
Najveći pad broja radnika na godišnjem nivou zabeležen je u prerađivačkoj industriji, gde je smanjenje iznosilo 4,5 procenata. Ovaj sektor, koji se tradicionalno smatra jednim od ključnih stubova ekonomije, suočava se s mnogim izazovima uključujući globalne tržišne promene i unutrašnje strukturne probleme. U rudarstvu i vađenju kamena, zabeleženo je smanjenje od 2,1 procenat, dok je u sektoru snabdevanja energijom pad iznosio 1,8 procenata.
Gledajući prema glavnim industrijskim grupama, podaci pokazuju dodatna smanjenja. U energetici je zabeležen pad od 2,8 procenata, dok je sektor kapitalnih dobara doživeo pad od čak 7,3 procenata. Intermedijarna proizvodnja smanjena je za 0,5 procenata. Nasuprot tome, sektor potrošnih dobara beleži rast od 13,4 procenata, što može ukazivati na promene u potrošačkim navikama i rastuću potražnju za osnovnim potrepštinama.
Ova situacija ukazuje na višeslojne ekonomske izazove s kojima se Severna Makedonija suočava, posebno u kontekstu post- COVID-19 rešenja i globalne inflacije. Poznavaci ekonomije ističu da pad u tradicionalnim sektorima poput prerađivačke industrije može dovesti do povećanog nezadovoljstva među radnicima i opasnosti od smanjenja potrošnje, što bi dodatno moglo zakomplicirati ekonomsku situaciju.
Ranije je Državni zavod za statistiku izneo i podatke o industrijskoj proizvodnji koja je u martu ove godine zabeležila rast od 5,2 procenata u poređenju sa martom prošle godine. U prvom kvartalu, industrijska proizvodnja je takođe porasla za 2 procenata, što može značiti da su određeni sektori uspeli da se prilagode i oporave od prethodnih kriza.
Analitičari sugerišu da bi vlada trebala da razmotri mere podrške za ključne sektore koji su pretrpeli gubitke u radnoj snazi. Ove mere uključuju stimulacije za zapošljavanje, subvencije i podršku u obuci radnika za nova zanimanja koja će bolje odgovarati tržištu rada.
Ovakvo prilagođavanje i podrška bi mogli povećati konkurentnost severnomakedonske industrije i smanjiti stopu nezaposlenosti, koja se, s obzirom na trenutne trendove, može postaviti kao jedan od prioritetnih zadataka vlasti. Samo dugoročne strategije i investicije mogu osigurati održivi ekonomski razvoj i stabilizaciju tržišta rada u zemlji.
U kontekstu ovih promena, važno je pratiti dalji razvoj situacije i delovati proaktivno kako bi se predupredili negativni efekti na ekonomsku stabilnost i životni standard građana. Razumevanje trenutnih problema, kao i prilagođavanje potrebama tržišta, može pomoći u stvaranju zdravijeg poslovnog okruženja koje će podržati rast i zapošljavanje u budućnosti.
