Broj poginulih u poplavama na Baliju porastao je na 18, dok se dve osobe i dalje vode kao nestale, saopštile su danas lokalne vlasti. Ove informacije dolaze nakon što su prethodnog četvrtka zvaničnici izjavili da je 14 osoba izgubilo život, a da su dve osobe nestale u turisitčkom centru Denpasaru. Poplave su nanele veliku štetu, a oko 500 ljudi je evakuisano u škole i džamije.
Situacija na Baliju postaje sve ozbiljnija, a vlasti su izrazile zabrinutost zbog brzog razvoja infrastrukturnih projekata koji su, prema rečima stručnjaka, nesrazmerno povećali rizik od prirodnih katastrofa. I. Njoman Gede Maha Putra, stručnjak za arhitekturu i urbanizam na Univerzitetu Varmadeva u Denpasaru, ukazao je na to da urbanističko planiranje na Baliju ne uzima u obzir rizike od katastrofa, već se pre fokusira na povećanje atraktivnosti ostrva za turiste i investitore.
Analiza trenutne situacije ukazuje na to da nedostatak odgovarajuće drenažne infrastrukture dodatno pogoršava uslove za život na ostrvu. Naime, brzi razvoj i urbanizacija naterali su lokalne vlasti da se preusmere na izgradnju objekata koji privlače turiste, a zanemarle su vitalne potrebe za zaštitu okruženja i infrastrukture koja može da izdrži ekstremne vremenske prilike.
Evakuacija stanovništva središta poplava svela je na najmanju moguću meru uticaj katastrofe, ali je svima jasno da su dugoročna rešenja ključna. U danima nakon poplava, lokalne zajednice su pokazale izvanrednu solidarnost, pružajući podršku onima koji su izgubili domove kroz organizaciju akutnih humanitarnih akcija, uključujući pristup vodi, hrani i skloništima.
Predstavnici vlasti ističu da su razmere katastrofe iznenadile mnoge, s obzirom na to da su poplave na Baliju retka pojava. U mnogim delovima ostrva, severni i istočni, flooding je bio neviđen, dok su južni delovi koji su obično podložniji takvim događajima ostali relativno netaknuti. Ovakvi nesrećni događaji često pokreću stalna pitanja izdržljivosti infrastrukture i koliko su vlasti proaktivne u prevenciji potencijalnih katastrofa.
U narednim danima, očekuje se dodatna pomoć od strane vladinih agencija i međunarodnih organizacija kako bi se obezbedili potrebni resursi za ponovno osnaživanje pogođenih zajednica. Uz to, vlada planira da unapredi postojeću drenažnu infrastrukturu i razmatra mogućnost usvajanja zakona koji bi bili fokusirani na zaštitu životne sredine i smanjenje rizika od budućih katastrofa.
Graditelji i urbanisti su pozvani da preispitaju svoje pristupe razvoju, uz naglasak na održivosti i prilagodljivosti infrastrukture, kako bi se smanjile potencijalne štete od ekstremnih vremenskih uslova. Potrebno je uključiti planiranje protivpoplavnih mera u sve projekte, što će olakšati oporavak i obezbediti sigurnu svakodnevicu građanima.
Tokom proteklih godina, Bali je bio popularna turistička destinacija za posetioce iz celog sveta, a s tim dolazi i povećana ekonomska aktivnost koja može imati negativne posledice po okolinu. Ova situacija prisiljava vlasti da preduzmu efektnije korake kako bi zaštitili prirodne resurse i ljudske živote.
U svetlu ovih događaja, pozivaju se svi građani da ostanu obavešteni i prati se dalje razvijanje situacije. Lokalne vlasti su zatražile pomoć od javnosti u očuvanju prirode i promovisale svest o značaju odgovornog ponašanja prema ekosistemu. S obzirom na klimatske promene i premeštanje vremenskih obrazaca, Bali će se suočiti s raznim izazovima u budućnosti, te je i dalje ključno da se svi zajedno uključe u osiguranje otpornosti i održivosti zajednica.
