Broj nezaposlenih lica u Republici Srpskoj u avgustu ove godine beleži blagi pad od 0,44 odsto, što predstavlja smanjenje od 227 osoba u poređenju s prethodnim mesecem. Ove podatke objavila je Agencija za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine. Suprotno tome, u Federaciji BiH je došlo do porasta nezaposlenosti od 0,37 odsto, što odgovara 1.303 novoprijavljenih nezaposlenih.
Na kraju avgusta, prema evidencijama zavoda i službi za zapošljavanje u BiH, ukupno je bilo registrovano 322.121 nezaposlenih. U odnosu na jul, broj nezaposlenih porastao je za 1.181 osobu, što predstavlja porast od 0,37 odsto. Međutim, kada se uporedi s istim mesecom prošle godine, taj broj je manji za 7.708 osoba, odnosno 2,34 odsto.
U strukturi nezaposlenih, najviše je kvalifikovanih radnika – njih 100.037, što čini 31,06 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Slede nekvalifikovani radnici sa 91.841 osobom (28,51 odsto) i lica sa srednjom stručnom spremom, kojih je 91.648 (28,45 odsto). Osobe sa visokom stručnom spremom takođe su u potrazi za poslom; njih 28.653 čini 8,90 odsto ukupnog broja nezaposlenih.
Pored toga, registrovano je 5.103 nezaposlenih sa višom stručnom spremom (1,58 odsto), dok je 4.198 osoba imalo nižu stručnu spremu (1,30 odsto). Na kraju, 641 nezaposleni radnik kvalifikovao se kao visokokvalifikovani (0,20 odsto).
Kada se analiziraju novoprijavljena lica u avgustu, evidentirano je 11.648 ljudi koji su prvi put zatražili posao, što ukazuje na kontinuiranu potrebu za zaposlenjem u regionu. Ovi podaci naglašavaju izazove s kojima se suočavaju pojedinci pri potrazi za zaposlenjem u trenutnim ekonomskim prilikama.
S obzirom na ukupan kontekst, pad nezaposlenosti u Republici Srpskoj može se smatrati pozitivnim znakom, međutim, povećanje u Federaciji BiH ukazuje na nesigurnosti koje se i dalje javljaju na tržištu rada. Ekonomija Bosne i Hercegovine, koja se oporavlja nakon višegodišnjih kriza, suočena je s brojnim izazovima, uključujući potrebu za kreiranjem novih radnih mesta i održavanjem postojećih.
Usled ovakvih trendova, od vlade se očekuje da dodatno poveća napore na poboljšanju uslova za zapošljavanje, kao i ulaganja u obrazjenje i prekvalifikaciju radne snage kako bi se adekvatno odgovorilo na potrebe tržišta. Razvojne strategije koje se fokusiraju na podsticanje preduzetništva, inovacija i privlačenje stranih investicija mogu igrati ključnu ulogu u smanjenju stope nezaposlenosti.
U tom smislu, može se očekivati da će se u narednim mesecima nastaviti s usvajanjem mera koje imaju za cilj unapređenje zapošljavanja i osnaživanje radne snage. Saradnja između vladinih institucija, poslovnog sektora i obrazovnih ustanova biće od ključnog značaja za stvaranje efikasnog ekonomske strategije. Efikasno povezivanje obrazovnih institucija sa potrebama tržišta može smanjiti razliku između kvalifikacija koje radna snaga poseduje i onih koje tržište zahteva.
Dužnost vlade je i da osigura stabilnost i predvidivost u zakonodavstvu koje se odnosi na radna prava i zaštitu radnika, čime bi se stvorila povoljnija klima za zapošljavanje. Sve ovo predstavlja izazov, ali i priliku za dalji razvoj tržišta rada u Bosni i Hercegovini, uz nadu u bolju budućnost za sve nezaposlene.
