Brodska industrija u blizini Crvenog mora i Persijskog zaliva postala je sve više zabrinuta zbog potencijalnih napada, što je rezultiralo promenom strategija u identifikaciji plovila. Prema izveštaju Reutersa, brodovi su počeli da emituju lažne informacije o povezanim državama, kako bi izbegli napade. Ove promene su primetili analitičari iz kompanije Vindvard, specijalizovane za analizu pomorskih rizika.
Iranska pretnja zatvaranjem Ormurškog moreuza, ključne tačke za globalnu trgovinu naftom, dodatno je pojačala tenzije u regionu. Teheran je zapretio ovim korakom u svetlu očekivanih američkih akcija u vezi sa izraelskim napadima na iranske nuklearne objekte. Iranski parlament je već razmatrao ovu mogućnost, ali konačnu reč o ovom pitanju daje Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost.
U isto vreme, Huti, iranski saveznici u Jemenu, počeli su sa napadima na brodove u Crvenom moru, pozivajući se na solidarnost s Palestincima tokom sukoba u Gazi. Naglasak na ovim napadima došao je nakon sredinom godine kada je američki predsednik Donald Trump posredovao u dogovoru o prekidu napada u zamenu za prestanak zapadnih vazdušnih udara. Ipak, Huti su ugrozili da će ciljati američke brodove ukoliko Vašington nastavi da podržava Izrael.
Iako je nedavno uspostavljen prekid vatre između Izraela i Irana, međutim, brodske kompanije ostaju skeptične prema bezbednosti. Ami Danijel, izvršni direktor Vindvarda, istakao je da brodovi imaju teškoće da precizno definišu poreklo i nacionalne pripadnosti brodova, posebno kada su u pitanju zemlje kao što su Velika Britanija, SAD i Izrael koji mogu predstavljati dodatnu pretnju.
U vremenskom periodu od 12. do 24. juna, 55 brodova je poslalo ukupno 101 nestandardnu identifikacionu poruku, uključujući i one koje su se predstavljale kao „u vlasništvu Kine“ ili „ruska sirova nafta“. Ovi signali se koriste kako bi se umanjila mogućnost pogrešne identifikacije s naočitijim brodovima. Na primer, jedan brod pod panamskom zastavom signalizirao je kao „svi kineski“, dok je drugi brod pod singapurskom zastavom emitovao informaciju da „nema veze s Izraelom“.
Uobičajeno, brodovi se predstavljaju sa neutralnim terminima poput „za naređenja“ ili „naoružana garda na brodu“ u visokorizičnim oblastima. Ipak, nakon izraelskog napada na Iran, upotreba nestandardnih poruka je porasla, preplićući se iz Crvenog mora u Persijski zaliv.
Ove vesti dolaze u trenutku kada Zapad nastavlja sa sankcijama koje su usmerene prema ruskim pomorskim aktivnostima. Evropska unija i SAD su optužile Moskvu da koristi „flotu u senci“ kako bi zaobišla međunarodne sankcije. U maju, EU je stavila na crnu listu 189 dodatnih brodova, povećavajući ukupan broj na 342. U planu je još jedan paket dodatnih sankcija koje bi obuhvatile još 77 brodova.
Rusija je više puta osudila ove sankcije kao nezakonite i upozorila na moguće vojne odgovore. Pomoćnik predsednika Nikolaj Patrušev izneo je stav da su zapadni napori za ometanje ruskog pomorskog tranzita „de fakto činovi piraterije“. Naglasio je da bi takvi potezi mogli biti shvaćeni kao mornarička blokada, uz obećanje da će Rusija zaštititi svoje plovne puteve.
Uokvireno u sve veće napetosti oko pomorskih ruta i pretnji koje dolaze iz različitih pravaca, situacija u Crvenom moru i Persijskom zalivu ostaje napeta i puna izazova. Brodska industrija mora pronaći načine da se prilagodi ovim promenljivim okolnostima kako bi osigurala sigurnost svojih operacija.
