U britanskom parlamentu danas je izglasan zakon koji legalizuje asistirano samoubistvo, proces koji je izazvao brojne debate i kontroverze među poslanicima i javnošću. Zakon, poznat kao „Zakon o terminalno bolesnim odraslim osobama (Kraj života)“, usvojen je uz podršku 314 poslanika, dok je 291 bilo protiv. Ovaj zakon omogućava mentalno sposobnim, terminalno bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu, koje imaju manje od šest meseci života, da donesu odluku o okončanju svog života uz medicinsku pomoć.
Nakon izglasavanja, zakon će biti poslat u Dom lordova, gornji dom britanskog parlamenta, gde će proći kroz višemesečnu kontrolu. Tokom ovog procesa postoji mogućnost usvajanja novih amandmana, ali se ne očekuje da će članovi Doma lordova, koji nisu izabrani, blokirati odluku izabranih članova Donjeg doma. Ovo je signal da bi zakon mogao nastaviti svoj put kroz parlamentarne procedure bez većih prepreka.
Laburistička vlada premijera Kira Starmera zauzela je neutralan stav o ovom zakonu. To znači da su poslanici glasali prema sopstvenoj savesti, a ne po stranačkoj liniji. Premijer Starmer, koji je glasao za zakon, izjavio je da je važno omogućiti ljudima da donesu odluke o svom životu u teškim trenucima.
Podrška zakonu dolazi s jednog dela spektruma, gde zagovornici veruju da će zakon pružiti dostojanstvo i saosećanje ljudima koji pate. Mnogi veruju da bi legalizacija asistiranog samoubistva mogla doneti olakšanje pacijentima koji se suočavaju s nepodnošljivim bolovima i neizlečivim stanjima. S druge strane, protivnici zakona izražavaju zabrinutost da bi lako moglo doći do zloupotreba, te da bi ranjive osobe mogle biti primorane da okončaju svoj život pod pritiskom.
Pored parlamentarnih debata, odjekivali su protesti i okupljanja ispred parlamenta, gde su stotine ljudi prisustvovale glasanju. Nakon što su objavljeni rezultati, pristalice zakona su izrazile svoju radost aplaudiranjem i vikanjem „Pobeda, pobeda“, dok su protivnici stajali u tišini, očigledno u znaku protesta.
Prethodna razmatranja zakona o legalizaciji asistiranog umiranja održana su 2015. godine, kada je sličan predlog bio odbijen od strane parlamenta. Ovaj put, prošlog novembra, zakon je prošao prvi korak sa 330 glasova za i 275 protiv, što je pokazatelj rastuće podrške u britanskom društvu za ovakve inicijative.
Kritičari zakona smatraju da je donošenje ovakvih odluka izuzetno kompleksno i etički diskutabilno. Pitanja koja se postavljaju su: da li je ljudski život dovoljno vredan da bi se mogao završiti na ovakav način? Da li postoji rizik od potencijalnog pritiska na bolesnike da donesu ovakvu odluku? Kako osigurati da asistirano samoubistvo bude istinski izbor, a ne posledica društvenih okolnosti ili finansijskih pritisaka?
U ovoj raspravi, etika i ljudska prava igraju ključne uloge. Dok neki zakoni omogućavaju ljudima da imaju veći stepen kontrole nad svojim životima i načinom na koji bi želeli da ga završe, drugi naglašavaju zaštitu slabijih i ranjivijih članova društva. Ovakva debata svakako će trajati još dugo, pokrećući pitanja ljudske autonomije, dostojanstva i moralnosti.
Budućnost ovog zakonskog predloga ostaje neizvesna dok čekamo kako će se odvijati rasprava u Domu lordova. Javnost će sa velikom pažnjom pratiti šta će se desiti i kakve će odluke biti donesene u ovom ossetljivom pitanju, koje ima potencijal da značajno utiče na mnoge živote u Velikoj Britaniji.
