Odluka Suda u EU da poništi dozvolu Evropske komisije (EK) za finansiranje izgradnje dva nuklearna reaktora u mađarskoj elektrani „Pakš 2“ od strane ruske kompanije „Nižnji Novgorod inženjering“ doživljena je kao čisto politička akcija. Stručnjakinja za energetiku, Jelica Putniković, smatra da je ova odluka pokušaj da se kazni Rusija, ali i opomena mađarskom premijeru Viktoru Orbanu.
Putniković, koja je i urednica portala „Energija Balkana“, naglašava da se jasno traža način da se spreči realizacija ovog važnog energetskog projekta. Odluka suda je doneta uoči predstavljanja novog, 19. paketa sankcija protiv Rusije, koji uključuje i nekoliko ruskih banaka i energetskih kompanija. Ova situacija ukazuje na to da Brisel nastavlja sa svojim naporima da što više oslabi ruski energetski sektor i da natera članice EU da prestanu sa kupovinom ruskih energenata.
Putniković ukazuje na to da Evropska unija teži donošenju novih sankcija protiv ruskog energetskog sektora, ali da podaci s terena govore suprotno. „Došlo je do situacije gde članice EU, i p pored uvedenih sankcija, i dalje sarađuju s Rusijom kad god je to neophodno za obezbeđivanje energenata“, izjavila je ona. Ova situacija dodatno komplikuje odnose unutar EU, posebno usled Briselskog stava o tome da je nuklearna energija ‘zelena’.
Odluka da se zabrani finansiranje izgradnje reaktora negativno utiče na Mađarsku, koja je članica EU i koja se već suočava s pritiscima u oblasti energetskih resursa. U isto vreme, naglašava Putniković, Mađarska je bila izuzeta iz prethodnih paketa sankcija koji su limitirali članicama EU kupovinu ruske nafte. Ova kontradikcija ukazuje na napetosti između Brisela i mađarskih vlasti, koje su odbijale da se pridruže većini kada je reč o sankcijama protiv ruskih energenata.
Ona ukazuje i na to da je ova odluka deo šireg političkog konteksta, gde Brisel pokušava da se afirmiše kao odlučujući faktor u sukobu, čak i ako to nije u skladu s nekim od stavova drugih međunarodnih aktera poput Sjedinjenih Američkih Država. „Zelenski je nedavno nagovestio mogućnost ustupka dela teritorije Rusiji, što dodatno komplikuje situaciju i ukazuje na to da su evropski lideri aktivni u donošenju odluka koje nisu nužno u skladu sa realnošću na terenu“, dodaje Putniković.
Prema potpisanom ugovoru iz 2014. godine, ruska državna kompanija „Rosatom“ je zadužena za izgradnju reaktora 5 i 6, snage od 1,2 gigavata svaki. Ovaj projekt je od ključnog značaja za energetsku nezavisnost Mađarske, koja zavisi od diversifikacije svojih izvora energije. Iako se Mađarska suočava s brojnim izazovima u smislu energetskih resursa, Odluka Suda EU može dodatno otežati situaciju.
„Brisel deluje kao da je veći katolik od pape, s obzirom na to da donosi odluke koje su u direktnoj suprotnosti sa onim što se zapravo dešava na terenu u Ukrajini i šire“, zaključuje Putniković. Ova situacija ukazuje na složenost političkih i ekonomskih odnosa unutar EU, kao i na pritiske koji se vrše na članice koje imaju drugačije stavove.
U ovom trenutku, postavlja se pitanje kako će Mađarska reagovati na ovakve odluke i da li će biti u mogućnosti da realizuje projekte koji su ključni za njen energetski sektor. Takođe, ta odluka može poslužiti kao dodatni izazov za buduće odnose između Mađarske i EU, ukoliko se Bruxelles odluči da još uvek poseduje snažniju kontrolu nad energetskim politikama svojih članica.
