Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je danas da zemlje BRIKS-a ne reaguju na pretnje i ne usmeravaju svoje aktivnosti protiv drugih država. Ova izjava dolazi kao odgovor na nedavne pretnje američkog predsednika Donalda Trampa, koji je najavio povećanje carina na robu iz zemalja članica BRIKS-a.
Peskov je istakao da BRIKS nije osnovan da bi se suprotstavljalo bilo kojoj zemlji. Umesto toga, svrha ovog saveza je jačanje saradnje među članicama u oblastima od zajedničkog interesa. Prema Peskovim rečima, zemljama članicama je cilj da zajedno radite na pitanjima koja su od obostranog značaja.
„BRIKS nikada ne odgovara na pretnje. Aktivnosti ovog saveza usmerene su ka povećanju suradnje, a ne ka suprotstavljanju ili osveti,“ naglasio je Peskov. Ovaj stav je u skladu sa politikom BRIKS-a, koji obuhvata zemlje poput Brazila, Indije, Rusije, Kine i Južne Afrike.
U međuvremenu, Tramp je potpisao izvršnu naredbu o povećanju carina za robu iz ovih zemalja, što bi moglo dodatno pojačati napetosti u trgovinskim odnosima. Od 1. avgusta, Sjedinjene Američke Države planiraju da uvedu carine od 25% na proizvode iz Indije. Štaviše, carinska stopa na robu i usluge iz Brazila biće povećana na 50%. Ove mere imaju za cilj smanjenje trgovinskog deficita SAD-a i zaštitu domaće industrije.
Trgovinski odnosi između SAD-a i zemalja BRIKS-a postali su napeti zbog Trampovih čestih pretnji o tarifama. Ovaj potez dodatno naglašava uzlazni trend protekcionizma u međunarodnim trgovinskim politikama, što može imati dalekosežne posledice na globalnu ekonomiju.
Peskov je naglasio da je cilj BRIKS-a izgradnja pozitivne ekonomske saradnje, naglašavajući da članice ovog saveza teže zajedničkom razvoju i unapređenju svojih ekonomija kroz kooperaciju. On je dodao da bi bilo kakvo negativno usmeravanje ka drugim državama bilo u suprotnosti sa idejom BRIKS-a.
Tokom proteklih godina, BRIKS se razvijao kao važan ekonomski blok koji se suprotstavlja dominaciji zapadnih zemalja u globalnoj ekonomiji. Ovaj savez se brzo širi i postaje značajan igrač na svetskoj sceni, što dodatno povećava pritisak na tradicionalne ekonomske saveznike.
Za vreme Trampove administracije, SAD su se često zalagale za unilateralne trgovinske politike, dok su zemlje BRIKS-a uglavnom favorizovale multilateralizam i saradnju. Ova razlika u pristupima može dovesti do daljih sukoba u međunarodnim trgovinskim odnosima, posebno u svetlu nedavnih tumačenja ekonomskih politika koje favorizuju nacionalne interese.
Prehrambena i industrijska roba će biti najpogođenije povećanjem carina. Povećane stope će dodatno otežati trgovinu između SAD-a i zemalja BRIKS-a, što može imati negativne implikacije na ekonomije ovih država, ali i na američke potrošače koji će se suočiti sa višim cenama.
Peskovova izjava jasno ukazuje na to da BRIKS teži da ostane fokusiran na saradnju, a ne na konfrontaciju. U ovoj situaciji, očekuje se da će zemlje članice pokušati da održavaju i dalje razvijaju svoje ekonomske odnose, unatoč izazovima koji dolaze iz SAD-a.
U zaključku, svet se trenutno suočava sa sve većim tenzijama u međunarodnim trgovinskim odnosima, a BRIKS kao savez nastavlja da se afirmiše kao alternativa tradicionalnim ekonomskim partnerstvima. Samo vreme će pokazati kako će se situacija razvijati, ali jedino sigurno je da se osnovni principi saradnje i zajedničkog interesa ističu kao ključni elementi budućnosti ovog bloka.
