U vrhuncu digitalne ere, često zaboravljamo na lepotu jednostavnih trenutaka koji su oblikovali naše živote. Mnogi od nas su neprestano zauzeti ubrzanom svakodnevicom, dok su zvuci prirode, stari putevi i senke drveća postali samo daleki eho. Ipak, tu su ljudi koji nas podsećaju koliko je važno ne zaboraviti na korene, a jedan od njih je Branko Lukić, autor Instagram profila „Pogledi zavičaja“.
Brankove fotografije i priče vode nas na putovanje kroz vreme i prostor do srca zavičaja. Njegove objave nisu samo estetski privlačne slike sa zavičajnom muzikom, već duboko emotivni zapisi prožeti toplinom i povezanošću s korenima. „Društvene mreže su danas preplavljene snimcima turističkih destinacija, ali za mene su najlepši prizori iz mog sela Brekova. Tu je sve počelo. To je bio moj prvi snimak koji sam podelio“, objašnjava Branko.
Jedno od ključnih učenja koje Branko deli jeste da zavičaj ne mora biti samo mesto rođenja; to može biti i bilo koje drugo mesto koje u nama budi osećaj pripadnosti. „Nekome je zavičaj centar Čačka, nekom planina, a nekom crkva u kraju. Na mom profilu ima snimaka takvih mesta, često zaboravljenih, ali prelepih u svojoj jednostavnosti“, dodaje on.
Branko insistira na autentičnosti u svom radu, pa ne koristi veštačku inteligenciju ili filtere koji menjaju prirodu stvarnosti. Njegova tehnika snimanja oslanja se na prirodno svetlo i strpljenje. „Često čekam po sat vremena da sunčev zrak prođe kroz krošnju i zasvetli, to je čarolija koju nijedan algoritam ne može stvoriti“, napominje sa osmehom.
Za njega, ljubav prema zavičaju je snažna i prisutna, čak i kad ne provodi vreme tamo. „Zavičaj zove ljude, bilo u mladosti ili u starijim godinama. Meni zavičaj zove sada, kroz lepe prizore i priče porodice“, kaže Branko. On veruje da je svako od nas sposoban da pronađe svoj zavičaj koristeći modernu tehnologiju – dovoljno je uzeti telefon i snimiti lepe kadrove.
„Pogledi zavičaja“ su prozor kroz koji možemo posmatrati ono što ne smemo zaboraviti: naše korene, priče i ljude koji su nas oblikovali. „U vremenu brzih slika i prolaznih trendova, važno je setiti se onog trajnog i iskonskog – zavičaja u srcu“, zaključuje Branko.
Branko Lukić nas podseća da zavičaj nije samo pejzaž, već su to i ljudi, običaji i uspomene. Njegov rad nosi veliku dozu ljubavi, i to je ono što ga izdvaja u moru slika i sadržaja na društvenim mrežama. U vreme kada javnost često zaboravlja istinske vrednosti, Branko uspeva da inspiriše ljude da ponovno otkriju čari svog zavičaja i povezanost koju nose sa sobom.
Naši koreni i sećanja su ono što nas često čini onim što jesmo. Kroz njegov rad, možemo ponovo spojiti našu prošlost sa sadašnjosti i budućnošću, ceneći svaki trenutak i svaki kutak našeg zavičaja. Branko Lukić nas poziva da otvorimo prozor u naše najautentičnije ja, i to na način koji je dostupan svima – kroz jednostavnu kameru na telefonu i želju za otkrivanjem.
Uz „Pogledi zavičaja“, neka nas Brankova ljubav i posvećenost podsete na sve ono što čini našu svakodnevicu bogatijom i smislenijom. U svetu punom buke i brzine, važno je stati, osvrnuti se i proći kroz sliku koja pričamo.
