Na evidencijama zavoda i službi za zapošljavanje u Bosni i Hercegovini, na kraju jula ove godine, registrovano je ukupno 320.940 nezaposlenih osoba. Ova brojka obuhvata različite kategorije radnika, a najbrojniji su kvalifikovani radnici, koji čine 31,6 procenata od ukupnog broja nezaposlenih. Na drugom mestu su nekvalifikovani radnici, kojih je 92.051 ili 28,68 procenata, dok su lica sa srednjom stručnom spremom zabeležila broj od 91.668 osoba, što čini 28,56 procenata.
U julu je zabeležen prijem novoprijavljenih nezaposlenih osoba, čiji je broj iznosio 15.776. Ovaj podatak ukazuje na činjenicu da tržište rada u Bosni i Hercegovini i dalje ima potrebu za zapošljavanjem, ali istovremeno i na izazove sa kojima se suočavaju potencijalni zaposlenici.
U istom mesecu, sa evidencije službi za zapošljavanje obrisano je 11.807 lica. Ova cifra ukazuje na dinamiku zapošljavanja ili prekida radnog odnosa, što može da bude uzrokovano različitim faktorima, uključujući zatvaranje radnih mesta ili promene u poslovnoj strukturi. S obzirom na to da je za 10.568 osoba prestao radni odnos, jasno je da se tržište rada suočava s izazovima.
U ovom kontekstu, poslodavci su tokom jula prijavili zahteve za zapošljavanje 2.539 novih radnika. Ovaj podatak može da bude signal o potražnji za radnom snagom, iako su istovremeno otpuštanja bila na visokom nivou.
Prema podacima Agencije za rad i zapošljavanje BiH, u Republici Srpskoj je došlo do smanjenja nezaposlenosti za 91 osobu ili 0,18 procenata u odnosu na jun. Ova promena može se okarakterisati kao pozitivan pomak, premda je skroman. S druge strane, Federacija Bosne i Hercegovine beleži povećanje broja nezaposlenih osoba za 4.090 ili 1,61 procenata, što predstavlja značajan izazov u tom delu zemlje.
Ovi podaci osvetljavaju trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovini, gde nezaposlenost ostaje gorući problem. Bez obzira na blago smanjenje u jednom entitetu, s obzirom na ukupan kontekst, stanje na tržištu rada ukazuje na potrebe za daljim radom na poboljšanju uslova zapošljavanja i podrške nezaposlenima.
Mnogi stručnjaci smatraju da je potrebno razviti strategije koje će se fokusirati na obrazovanje i obuku radnika kako bi se uposlenici prilagodili tržištu rada i potrebama poslodavaca. Takođe, podsticanje zapošljavanja kroz različite programe ili subvencije može doprineti smanjenju stope nezaposlenosti.
Nezaposlenost, kao jedan od ključnih ekonomskih izazova, ne utiče samo na pojedince i njihove porodice, već i na društvo u celini. Zbog toga je važno da državne institucije, kao i nevladine organizacije, rade zajedno kako bi se pronašli održivi putevi za smanjenje nezaposlenosti. Takvi pristupi bi trebali uključivati promoveranje preduzetništva, stvaranje novih radnih mesta, kao i poticanje razvojnih projekata koji će unaprediti privredu zemlje.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da Bosna i Hercegovina mora intenzivirati napore na rešavanju problema nezaposlenosti kroz kombinaciju obrazovanjа, podsticaja za zapošljavanje i stvaranjem povoljnijeg okruženja za poslovanje. Ova pitanja zahtevaju hitnu pažnju i proaktivan pristup kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve one koji su trenutno nezaposleni i teže pronalasku adekvatnog radnog mesta.
