U poslednjih nekoliko godina, uzgoj borovnica postaje sve unosniji, a prema podacima Privredne komore Srbije, površine pod ovim voćem se kontinuirano povećavaju. Mnogi poljoprivrednici nazivaju borovnice „plavim zlatom“ zbog njihove visoke otkupne cene. Milorad Murić, domaćin iz čačanskog sela Trnava, zasadio je borovnice na površini od jednog i po hektara i s radošću govori o svom iskustvu.
Murić naglašava da uzgoj borovnica zahteva mnogo pažnje i rada tokom cele godine. U ovom periodu započinje orezivanje biljaka, nakon čega sledi plevljenje. Za sve ove poslove angažuje dodatnu radnu snagu, koja je neophodna kako bi se sve uradilo na vreme. „Ovoj voćki treba dosta pažnje, zahtevna je tokom čitave godine. Sada, u ovom periodu, počinje orezivanje, pa zatim plevljenje… Ima posla oko nje dosta,“ ističe Milorad.
Osamdesetogodišnji Murić prilikom sadnje borovnica posebno je obratio pažnju na geografski položaj svoje parcele, kako bi obezbedio kvalitetne plodove. „Svi aspekti su veoma bitni. Borovnica ranije dolazi na rod, i zbog toga se gleda da je strana na kojoj je sadimo sunčana. Samim tim, kada prva dođe na rod, bolja je cena, a kada se sve poklopi, onda je i para slađa,“ objašnjava on.
Sistem navodnjavanja „kap po kap“ postavljen je kao osnov dobre proizvodnje ove voćne kulture, a Milorad naglašava njegovu važnost. „Naravno, navodnjavanje ovog bobičastog voća je jako bitno. Bez razmišljanja smo uveli sistem ‘kap po kap’. To puštamo kada su velike vrućine, kako ne bismo ostali bez plodova,“ kaže on.
Murić ističe da, kada dođe vreme berbe, mora potražiti dodatnu radnu snagu. „Kada sve stavimo na papir, ulaganja su velika, jer mora da se uloži da bi imao šta na kraju da obereš. U sezoni beranja borovnice potrebno nam je i do četrdeset berača, pored nas iz kuće,“ dodaje on, ističući da obaveze ne prestaju samo s berbom.
Prema njegovim rečima, borovnice imaju svetlu budućnost, ali uspeh zahteva posvećenost. „Ova voćna vrsta ima budućnost, ali samo ako joj se posvetite i ako možete sebi da priuštite dalju preradu. A mnogo je lakše ako se uključi čitava porodica u proces proizvodnje,“ zaključuje Murić.
Domaćin iz Trnave može poslužiti kao primer rasta ovog sektora, budući da borovnice postaju sve popularnije među poljoprivrednicima koji traže načine da unaprede svoje prihode i diversifikuju svoje useve. Uzgoj borovnica ne zahteva samo fizički rad, već i strateško planiranje i ulaganje, a uloženi trud se često višestruko isplati.
U Srbiji tržište borovnica je još uvek u rastu, a postoji i značajan potencijal za izvoz. S obzirom na sve veće interesovanje potrošača za zdravu hranu, borovnice se čine kao savršeni izbor za one koji žele da uđu u ovu proizvodnju. Uprkos brojnim izazovima, poput vremenskih uslova i potreba za radnom snagom, Murićeve reči i iskustva pokazuju da uz pravilan pristup i puno truda, uspeh u ovom polju je dostižan.
Kako borovnice postaju sve traženije, mnogi mali proizvođači u Srbiji imaju priliku da se uvere u njihovu profitabilnost. Ako se nastavi sa širenjem površina pod borovnicama, očekuje se da će ovaj trend rasti i ubuduće, čime će se doprinijeti razvoju lokalne ekonomije i stvoriti novi radni mesta u ruralnim područjima. Takođe, posvećenost domaćina kao što je Milorad Murić može inspirisati mlade ljude da se bave poljoprivredom i istraže mogućnosti koje ona pruža.
