Predsednik skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnju bezbednost, Milovan Drecun, naglasio je važnost da Srpska lista aktivno štiti interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ističući pritom da saradnja sa pokretom Samoopredeljenje ne dolazi u obzir. U izjavi za Tanjug, Drecun je osudio pristup lidera Samoopredeljenja, Aljbina Kurtija, koji, kako tvrdi, nastavlja s praksom terora prema Srbima. Ova strategija se koristi kako bi se obezbedila podrška među glasačima, u slučaju da dođe do novih izbora u toj pokrajini.
Drecun je podsetio na to da su mnogi Albanci odlučili da glasaju za Kurtija, uprkos njegovom lošem odnosu prema srpskoj zajednici i nedostatku značajnijih ekonomskih rezultata. Njegova retorika i politika očigledno su postale pobuda za određivanje identiteta i solidarizovanje određenih biračkih grupa u vremenu nesigurnosti i političke turbulencije.
Ovo stanje u kojem se nalaze Srbi na Kosovu i Metohiji predstavlja duboku zabrinutost, jer se i dalje suočavaju s mnogim izazovima. Drecun je naglasio da je potrebna jedinstvena i snažna politika Srpske liste kako bi se ojačali interesi srpskog naroda. Ovo uključuje jačanje srpske političke reprezentacije, kao i podršku razvoju ekonomije i infrastrukturnih projekata koji bi mogli poboljšati životne uslove ljudi u toj pokrajini.
Pored toga, Drecun je ukazao na potrebu jačanja bezbednosti srpske zajednice. Postojeći problemi s bezbednošću su postali svakodnevnica, a atmosfera straha i nesigurnosti može se lako iskoristiti u političke svrhe od strane ekstremističkih grupacija. Drecun smatra da je od suštinskog značaja da se razvije partnerstvo između Srba na Kosovu i nadležnih državnih institucija kako bi se obezbedila sigurna sredina za sve građane.
Tokom svoje izjava, Drecun se osvrnuo i na istorijski kontekst srpske zajednice na Kosovu, naglašavajući koliko je važno razumeti uzroke sadašnjih tenzija. Srbi su na ovim prostorima prisutni vekovima i njihovo pravo na postojanje i miran život ne sme biti ugroženo. Njegova retorika se može smatrati apelom svim relevantnim akterima da prepoznaju ozbiljnost situacije i deluju u pravcu rešavanja postojećih problema.
Kurtijeve politike, prema Drecunu, ne samo da su opasne po sigurnost Srba već i destabilizuju celu regiju. S obzirom na to, potrebna je usklađena i promišljena strategija koja će uključivati različite aktere u društvu, kao i unapređenje međuetničkih odnosa. U tom smislu, važno je raditi na stvaranju atmosfere poverenja i saradnje između različitih zajednica, uz pune resurse i podršku međunarodnih organizacija koje mogu doprineti smanjenju tenzija.
Na kraju, Drecun je postavio nekoliko važnih pitanja o održivosti politike Samoopredeljenja u svetlu trenutnih dešavanja. Koliko dugo će se većina građana Kosova i Metohije moći nositi sa situacijom u kojoj ekonomija stagnira, a politička represija postaje norma? Odgovori na ova pitanja mogu uticati na budućnost regije, a Delovanje Srpske liste menjaće se u skladu s tim.
Ova situacija predstavlja izazov ne samo za lokalne političare već i za širu međunarodnu zajednicu koja treba aktivno da učestvuje u pronalaženju rešenja za dugotrajne konflikte. Očigledna potreba za dijalogom i razumevanjem može otvoriti vrata ka održivom miru i suživotu na ovim prostorima, a samo zajedničkim naporima Srba i Albanaca može se doći do potrebnih društvenih i političkih promena.
