Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2018. godine identifikovala bolest „iks“ kao potencijalnu pretnju zdravlju čovečanstva, a to se dešava u vreme kada je svet već bio pogođen pandemijom COVID-19. Ova bolest, koja se označava sa „x“ zbog nepoznatog uzročnika, još uvek predstavlja misteriju za epidemiologe, a njen brzi razvoj i potencijalna opasnost od pandemije čine je ozbiljnim razlogom za zabrinutost.
Epidemiolog Zoran Radovanović izjavljuje da bolest „iks“ može brzo napredovati, s potencijalom da izazove pandemiju s visokom stopom smrtnosti. Prema njegovim rečima, scenario bi mogao biti sličan onom sa COVID-19, gde početak nastaje od nepoznatog uzročnika koji se proširuje među ljudima. On ističe da ne možemo precizno predvideti kada bi epidemija mogla izbiti; to može biti sutra, ali i za narednih 100 godina.
Glavni problem bolesti „iks“ leži u nepoznatom uzročniku. Radovanović objašnjava da bi stvaranje pandemije zahtevalo da ljudski imunitet na ovu bolest bude minimalan, što bi dovelo do velikog širenja i smrtnosti. Ako bi bili prisutni antitela, imunitet ili vakcine, pandemije ne bi bilo. U tom kontekstu, upozorava na mogućnost da uzročnik dođe iz životinjskoj sveta, što dodatno otežava identifikaciju potencijalne pretnje.
Jedan od mogućih uzročnika koji bi mogao izazvati bolest „iks“ je ptičji grip. Iako je poznato da se ptičji grip teško prenosi na ljude, postoji rizik da se nova varijanta virusa može lako preneti sa životinje na čoveka. Radovanović naglašava da ako dođe do takvog mutiranja, smrtnost može znatno porasti, dostižući čak 50%. U tom slučaju, ako virus postane prenosiv sa čoveka na čoveka, nastanak pandemije bi bio neizbežan.
Zbog sve veće neizvesnosti u vezi sa mogućim uzročnikom bolesti „iks“, epidemiolog apeluje na zajednicu da bude na oprezu. Ističe potrebu za rezervama zaštitne opreme, maski i vakcina kako bi se pripremili za potencijalne buduće pretnje. Radovanović podvlači da je virus najveća pretnja čovečanstvu, i to ne samo pandemije, već općenito, u poređenju s mogućim nuklearnim ratom ili meteorima.
Trenutno, kako ističe, nema mesta panici, ali je važno da se ozbiljno shvati situacija i preduzmu potrebni koraci za prevenciju. Zdravstvena zajednica mora ostati budna i proaktivna kako bi se umanjili potencijalni rizici u budućnosti. Pandemic poput COVID-19 nas je naučio koliko je važno imati spremnost na nepredviđene zdravstvene pretnje, a bolest „iks“ može biti sledeći izazov.
Svetska zdravstvena organizacija i dalje prati razvoj situacije oko bolesti „iks“ i nastoji da osvijesti javnost o mogućim rizicima i merama opreza. U svetlu ovih informacija, jasno je da globalna zdravstvena zajednica mora ostati u pripravnosti kako bi pravovremeno i efikasno reagovala na buduće pretnje zdravlju, jer je sposobnost da se brzo šalju informacije i resursi ključna u borbi protiv pandemija.
Na kraju, postavlja se pitanje koliko smo spremni kao društvo da se nosimo s nepoznatom pretnjom. Obrazovanje o prevenciji bolesti, razvijanje sistema zdravstvene zaštite i globalna saradnja su ključni faktori u borbi protiv bolesti „iks“ i sličnih potencijalnih pretnji.
U ovom trenutku, zajedničkim naporima možemo odgovoriti na izazove koje postavlja bolest „iks“, dok istovremeno pripremamo društvo za buduće zdravstvene krize.
