U Srbiji, povećanje cena izaziva zabrinutost među potrošačima, ekonomistima i državnim zvaničnicima. Dok javnost očekuje konkretne mere za smanjenje cena, Udruženje „Efektiva“ je pokrenulo bojkot trgovinskih lanaca, pokušavajući da izvrši pritisak na trgovce da smanje cene. Poreska uprava treba da iznese podatke o padu prometa tokom bojkota, dok je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv nekoliko maloprodajnih objekata zbog sumnje na dogovor o cenama.
Premijer Miloš Vučević je u nekoliko navrata istakao da su cene „naduvane“ i da postoji monopol na tržištu, izazvan dozvolama koje su ranije dobijali određeni tržišni igrači. On je nedavno najavio da je pripremljen zakon koji bi trebao da regulira formiranje cena,ali nije izneo specifične detalje. Ekonomista Dr Veljko Mijušković smatra da zakon može doprineti transparentnosti i pravednosti u formiranju cena, ali napominje da će efikasnost zavisiti od pravilne primene i nadzora nad tržištem.
Iako više informacija o zakonu nije objavljeno, Mijušković navodi da zakon može zahtevati od trgovaca da istaknu prethodnu najnižu cenu proizvoda, kako bi se sprečila lažna sniženja. Potrošači bi od novog zakonodavstva mogli očekivati veću zaštitu i fer tržišne uslove, što bi moglo dovesti do stabilnijih cena.
Premijer Vučević je naglasio da ne može nekoliko velikih trgovaca da određuje cene koje će svi pratiti. „Mora da postoji odnos prema potrošačima,“ rekao je, dodajući da trgovci treba da ostvaruju profit, ali ne na račun životnih troškova ljudi. Mijušković je takođe naglasio da regulacija tržišta ne predstavlja prekomerno mešanje države u privredu, već je standardna praksa koja bi trebala da obezbedi fer konkurenciju i zaštitu potrošača.
Ova tema je slična i u drugim zemljama, gde su doneti zakoni kako bi se sprečile nepoštene trgovinske prakse. U nekim državama, kao što je Grčka, primenjuju se mere kao što su zamrzavanje cena osnovnih proizvoda da bi se zaštitila kupovna moć građana. Mijušković ističe da su takve mere dovodile do stabilizacije cena i većeg poverenja potrošača, ali mogu imati i neželjene posledice, uključujući smanjenje ponude proizvoda.
Severna Makedonija je takođe usvojila zakon o nefer trgovinskim praksama, dok je Mađarska zabranila naplatu poreza na poljoprivredno zemljište kako bi zaštitila poljoprivrednike. Hrvatska je donela zakon o kontroli cena osnovnih proizvoda, čime je omogućila potrošačima pristup osnovnim namirnicama po povoljnijim cenama.
Mijušković ukazuje na to da će bojkot trgovinskih lanaca možda naterati trgovce da preispitaju svoje cene, ali dugoročni efekti zavise od koordinacije potrošača. Takođe, potrebna su jasna i transparentna rešenja koja će potrošačima omogućiti sveobuhvatnu analizu i donošenje informisanih odluka.
Fenomen „cheapflation“, koji se javlja kada jeftiniji brendovi brže rastu nego skuplji, dodatno opterećuje potrošače sa nižim primanjima. Narodna banka Srbije je potvrdila da je od 2022. do 2024. godine rast cena jeftinijih brendova bio veći za pet procenata u odnosu na skuplje, ukazujući na problem koji se mora rešiti.
Zavod za statistiku i druge relevantne institucije treba da pruže informacije o kretanju cena kako bi se omogućila bolja informisanost javnosti. Mijušković naglašava da je užasna situacija na tržištu svakako rezultat kombinacije slabosti u regulaciji što može izazvati poremećaje u lancu snabdevanja, što je Signal da institucije moraju aktivnije reagovati. Transparentna analiza i praćenje cenovnih kretanja može dodatno pomoći u rešavanju problema visokih cena u Srbiji.
