Boingov avion namenjen kineskoj avio-kompaniji Ksiamen erlajns nedavno se vratio iz Pekinga u Sijetl, predstavljajući prvu žrtvu bilateralnih carina koje je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp. Ovaj incident označava ključni trenutak u odnosima između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, posebno u svetlu trgovinskog rata koji se razvija između dve najveće svetske ekonomije.
Prema izveštaju CNN-a, ovaj avion je bio jedan od nekoliko modela 737 Maks koji su čekali završne radove u Boingovom centru u Žoušanu pre nego što su bili planirani za isporuku kineskom prevozniku. Odluka da se avion vrati u Sijetl govori o posledicama koje su carine imale na avio-industriju, koja je već bila pogođena drugim izazovima, uključujući tehničke probleme i pandemiju COVID-19.
Tramp je, u okviru svoje administracije, povisio osnovnu carinu na uvoz iz Kine na čak 145 procenata. Ova radikalna odluka izazvala je odgovor Kine, koja je na američku robu uvela carinu od 125 procenata. Ove visoke carine stvaraće veliki dodatni trošak za kinesku avio-kompaniju, koja se oslanja na uvoz Boingovih aviona, s obzirom da svaki novi 737 Maks košta oko 55 miliona dolara. Ovo je dodatno otežalo situaciju za Ksiamen erlajns, koji se suočava sa finansijskim pritiscima usled povećanja cena.
Povratak Boingovog najprodavanijeg modela takođe ukazuje na šire poremećaje u isporuci novih aviona, a sve to zbog ukidanja decenijama starog bescarinskog statusa avio-industrije. Do sada su avioni bili izuzeti od carina, što je omogućilo lakšu trgovinu i isporuke. Sada, sa promenom carinskih stopa, avio-kompanije se suočavaju sa neizvesnošću koja može da uticati na njihove buduće planove i investicije.
Konfuzija oko novih carinskih pravila mogla bi značajno da uspori isporuke aviona. Mnogi izvršni direktori avio-kompanija izjavili su da će biti skloniji odlaganju nabavke umesto da se suočavaju sa velikim troškovima carina. Ovaj trend bi mogao dodatno da pogorša situaciju u avio-industriji koja se i dalje pokušava oporaviti od ekonomskih posledica pandemije.
Ekonomisti upozoravaju da bi ovakve mere mogle imati dugoročne posledice po globalno tržište aviona. Porast carina može da dovede do smanjenja potrošnje i potražnje za novim avionima, što bi destabilizovalo industriju i uticalo na hiljade radnih mesta. Pored toga, avio-kompanije koje se oslanjaju na Boingove avione bi mogle biti prisiljene da razmotre alternative, uključujući druge proizvođače aviona kao što je Airbus.
Ova situacija takođe osvetljava širu sliku trgovinskih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. U poslednjih nekoliko godina, odnosi između dve zemlje su se znatno pogoršali, sa sve većim brojem trgovinskih ratova i ekonomskih sankcija. Ove tenzije ne utiču samo na avio-industriju, već i na mnoge druge sektore, što može rezultirati globalnim ekonomskim problemima.
Stoga, povratak Boingovog aviona u Sijetl nije samo priča o jednom letu, već deo kompleksnog i dinamičnog trgovinskog okruženja koje nastavlja da se menja ispod pritiska političkih odluka. Iako su se lideri dviju zemalja dogovorili o nekim aspektima trgovinskih odnosa, neizvesnost ostaje, a avio-industrija će morati da se prilagodi novim izazovima i okolnostima. S obzirom na to da je avio-industrija vitalni deo globalne ekonomije, buduće promene mogle bi imati dalekosežne posledice za sve uključene strane.
