Student Bogdan Jovičić prekinuo je štrajk glađu u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, a informacije o njegovom zdravstvenom stanju daju nadu da će se oporaviti. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija obavestila je javnost da je Jovičić dobra opšteg stanja, i da su primenjeni svi relevantni medicinski protokoli za osobe koje ne uzimaju hranu. U saopštenju se naglašava da je Jovičić bio pod stalnim nadzorom lekara.
Ovaj slučaj privukao je veliku pažnju javnosti kada je tokom sahrane svog oca viđen sa lisicama na nogama. Ovaj trenutak je izazvao različite reakcije među građanima, a mnogi su ga kritizirali i ukazivali na ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi. Jovičićov slučaj postao je simbol šireg nezadovoljstva mnogih koji smatraju da je pravosudni sistem u Srbiji nepravedan i da se s njim zloupotrebljavaju prava građana.
Jovičić je započeo štrajk glađu kao oblik protesta protiv odluke suda, koji mu je produžio pritvor za još jedan mesec. U pisanoj izjavi, izrazio je nezadovoljstvo i protestovao zbog sumnje da je učestvovao u uništavanju prostorija Srpske napredne stranke (SNS) tokom protesta koji su se odvijali u Novom Sadu. Na ovaj način, Jovičić je pokušao da skrene pažnju na ono što smatra nepravdom i pritiskom koji se vrši na njega kao mladog studenta i aktivistu.
Njegov protest i štrajk glađu doprineli su stvaranju rasprave o pravima pritvorenih lica i načinima na koje pravni sistem funkcioniše. Mnogi pojedinci, kao i organizacije za ljudska prava, izrazili su zabrinutost zbog načina na koji su se postavile okolnosti Jovićićevog pritvora. U kontekstu protestnih akcija, na koje se on poziva, postavlja se pitanje o pravu na mirno okupljanje i izražavanje neslaganja sa politikama vlasti.
Kritičari su istakli da takvi slučajevi ukazuju na potrebu za reformom pravosudnog sistema, kao i na važnost transparentnosti i odgovornosti. Činjenica da Jovičić nije jedini student koji se suočava sa sličnim problemima ukazuje na to da postoji širi društveni fenomen nezadovoljstva među mladima.
U međuvremenu, njegovi prijatelji i potpora s društvenih mreža pokušavali su da skrenu pažnju na njegov slučaj, pozivajući na masovne akcije podrške. Na taj način, planirali su da učine Jovičićev problem vidljivim i da pozovu druge na solidarnost. Mnogi su verovali da se suočavanje sa ovakvim izazovima može ostvariti samo uz zajednički pritisak javnosti.
Posle više od sedam dana štrajka glađu, Jovičić se odlučio na prekid, opredeljujući se za brigu o svom zdravlju i fizičkom stanju. Odluka o prekidu štrajka odisala je i pragmatizmom, jer je shvatio da nastavak može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema. Njegov cilj očigledno nije bio samouništenje već želja da se njegovo nezadovoljstvo čuje i da se ukaže na problem koji se tiče mnogih.
Nakon prekida štrajka glađu, mediji su se ponovo okrenuli njegovoj priči, izazivajući nove diskusije. Stručnjaci su analizirali posledice koje bi ovaj slučaj mogao imati na javno mnjenje i na pravosudni sistem. Pojavila su se pitanja o tome kako se ovakvi protesti mogu efikasno koristiti u borbi za prava pojedinaca, ali i o tome kakve su granice kada je u pitanju samoorganizacija i aktivizam među mladima.
Ovo je još jedan u nizu događaja koji ukazuje na to kako se među mladima razvijaju svesti o pravima, pravdi i pravičnosti. S obzirom na sve veće nezadovoljstvo, jasno je da će se ovakvi slučajevi ponovo javljati i izazivati nove reakcije i debate u društvu. Jovičićev slučaj možda neće biti rešenje svih problema, ali on može poslužiti kao okidač za veće pokrete i promene u budućnosti.
