Planina Tara je poznata po svom bogatom šumskom nasleđu, a upravo zbog toga bi mogla da stekne svetsku slavu i uvrstiti se na UNESCO listu svetske prirodne baštine. Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije pokrenulo je postupak za nominaciju četiri lokaliteta sa drevnim i netaknutim bukovim šumama. Ovi lokaliteti se nalaze u tri nacionalna parka: Fruška gora, Kopaonik i Tara.
Predloženi lokaliteti obuhvataju različite komponente zaštite i specifične stanišne tipove. Na planini Tari nominovane su dve komponente, Zvezda i Rača, koje pokrivaju površinu od oko 2000 hektara. U kanjonu reke Drine, Zvezda predstavlja jednu od retkih preostalih populacija Pančićeve omorike. Ova lokacija je deo reliktne šumske asocijacije bukve, jele i smrče. Komponenta Rača, sa druge strane, obuhvata reliktnu šumsku podasocijaciju bukve i oraha u donjem delu klisure reke Rače.
Kako navode iz Nacionalnog parka Tara, ove komponente se već nalaze u okviru postojećih lokaliteta prvog stepena zaštite, što znači da će režim upravljanja korišćenjem ostati nepromenjen. Ova nominacija zaštićenih područja u Srbiji sa izuzetnim bukovim šumama pokazuje da je priroda u našoj zemlji očuvana i jedinstvena u evropskim i svetskim razmerama.
Planirano je da nova nominacija bude podneta UNESCO-u tokom naredne godine. Ukoliko bude prihvaćena, ovo bi bilo prvo prirodno dobro iz Srbije na toj prestižnoj listi. Inicijativa predstavlja deo šire prekogranične nominacije koju će zajedno podneti Srbija, Francuska i Crna Gora. Cilj je proširenje serijskog dobra “Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”, koje već uključuje 93 lokaliteta iz 18 evropskih zemalja.
S obzirom na značaj prirodne baštine za međunarodno zajedništvo i očuvanje biodiverziteta, ovakav korak može imati dugoročne pozitivne efekte ne samo za samu Taru već i za region u celini. Nominacija ovih lokaliteta može dovesti do povećanog interesa za ekoturizam, što bi dodatno unapredilo lokalnu privredu i pružilo mogućnosti za razvoj održivih praksi.
Ocene stručnjaka sugerišu da se kroz ovakva priznanja može postići bolja zaštita i očuvanje prirodnih resursa, kao i podizanje svesti o značaju zaštite životne sredine među lokalnim stanovništvom i posetiocima. Takođe, kao deo UNESCO liste, lokaliteti bi mogli dobiti dodatna sredstva i podršku za očuvanje i razvoj, što bi doprinelo stvaranju održivije budućnosti za prirodne resurse Srbije.
Pored ekološkog značaja, upliva na kulturno nasleđe i tradiciju, ova nominacija može uvećati i nacionalni ponos. Uskoro bi mogla započeti serija javnih kampanja i edukativnih aktivnosti kako bi se građani dodatno informisali o značaju ovih prirodnih blaga. Od lokalnih inicijativa, preko obrazovanja, do međunarodne saradnje, svi ovi aspekti doprinose stvaranju jedinstvenog identiteta.
U svetlu sve većeg pritiska na prirodne resurse i globalne promene, ovakvi koraci su od suštinskog značaja za očuvanje biodiverziteta. Uticaj klimatskih promena na šumske ekosisteme je nepovratan, stoga je neophodno delovati proaktivno kako bi se očuvali ovi dragoceni prirodni resursi za buduće generacije.
U narednim mesecima, očekuje se da će proces nominacije napredovati, a svi zainteresovani su pozvani da prate razvoj situacije, kao i zadrže aktivan udeo u očuvanju i zaštiti prirodne baštine Srbije i regiona. S obzirom na sve navedeno, nominacija za UNESCO može postati ključni momenat za jačanje svesti o ekologiji, održivom razvoju, i kulturnom nasleđu.
