Manja grupa studenata i građana nastavlja proteste blokirajući Radio-televiziju Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku. Ovaj oblik protesta traje već nekoliko dana, a u međuvremenu je program javnog servisa prilagođen situaciji. Blokade su usmerene na ključne ulice oko zgrade RTS-a, uključujući Takovsku, Svetogorsku, i Ilije Garašanina, gde su postavljeni kontejneri i ograde kako bi se ometao pristup građanima i vozilima.
Na Košutnjaku, saobraćaj je takođe obustavljen u ulici Kneza Višeslava. Tokom protesta, demonstranti, među kojima su i studenti iz Novog Pazara, koriste različite rekvizite poput pištaljki i vuvuzela kako bi skandirali poruke poput „Pumpaj“ i „Niko nije umoran – RTS je blokiran“. Osim toga, učesnici se zabavljaju igrajući odbojku i društvene igre, čime se dodatno ističe njihov protest protiv trenutnog stanja.
Zbog ovih protesta, RTS je bio prinuđen da izmeni svoju programsku šemu. Jutrošnji program nije emitovan, umesto toga, prikazane su samo vesti u sedam sati. Kako su demonstracije i dalje u toku, obavešteno je da neće biti prenosa ponoćne i jutarnje liturgije na Uskrs, što je dodatno izazvalo zabrinutost među vernicima.
Na šatoru ispred zgrade RTS-a, protestanti su istakli natpis „Trg rektora Vladana Đokića“, a na samoj zgradi su rašireni transparenti koji poručuju „Novi Pazar je svijet“. Ova simbolika ukazuje na to da demonstranti žele da skrenu pažnju na specifične društvene i političke probleme, te traže veće učešće i transparentnost u radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
RTS je podneo prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv nepoznatih lica zbog blokade, kao i zahtevao reakciju međunarodnih institucija. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije izjavilo je da je zabrinuto zbog višednevne blokade i apelovalo na relevantne međunarodne aktere da podrže RTS u obezbeđivanju nesmetanog rada i prava građana na informisanje.
Protesti su počeli 14. aprila u 22 časa, a organizatori su najavili da će blokada trajati sve dok ne budu zadovoljeni njihovi zahtevi, koji uključuju raspisivanje novog konkursa za članove Saveta REM-a ili gašenje RTS-a. Ova situacija ukazuje na sve dublje nesuglasice unutar društva i na potrebu za ozbiljnim reformama u medijskom sektoru.
U takvim situacijama, uvek postoji rizik od eskalacije sukoba između demonstranata i vlasti, a vlasti su pod pritiskom da reše situaciju na način koji će zadovoljiti protestante, ali i osigurati red i mir. To postavlja važne izazove za upotrebu javnog prostora i pravo na slobodu izražavanja, ali i za funkcionisanje medija kao ključnog elementa demokratskog društva.
Kao odgovor na proteste, mediji će morati da se prilagode, i to ne samo u smislu programskih sadržaja, već i načina na koji izveštavaju o ovim događanjima. Svaka izmena može imati dalekosežne posledice na javnu percepciju i buduće interakcije između građana i medijskih servisa. Kontinuirana prisutnost studenata i građana ukazuje na to da je ovo samo deo šireg pokreta nezadovoljstva, koji se može proširiti i na druge aspekte društva.
Novi razvoj događaja u ovoj situaciji će sigurno pratiti javnost, a pitanje koje ostaje je kako će vlasti reagovati na ovakve vrste pritiska. Dodatno, u svetlu ovih protesta, važno je razmisliti o ulozi koju mediji igraju u oblikovanju društvenih stavova i promena. Protests su previsoko ustoličili svetlost na izazove s kojima se suočava medijski sektor, a kako će se situacija razvijati, ostaje da se vidi.
