Beograd je večeras ponovo bio u centru pažnje, ali ne zbog vanredne situacije, već zbog blokade koju su izazvali protesti male grupe studenata i politički orijentisanih građana. Prema izveštajima, okupljanje je počelo oko 18 časova ispred Fakulteta dramskih umetnosti na Novom Beogradu, a zatim se protest preselio do Pravnog fakulteta. Tamo su demonstranti zaustavili saobraćaj na jednoj od najprometnijih raskrsnica u gradu, između Bulevara kralja Aleksandra i Beogradske ulice.
Oko 19.30 Brankov most bio je potpuno blokiran, onemogućavajući prolaz vozilima u oba smera. Protestanti su ignorisali brojne vozače, uključujući i one koji su se vraćali s posla, kao i roditelje sa decom kojima je bilo potrebno da se vrate kući. Policija je bila primorana da obustavi saobraćaj, što je dodatno otežalo situaciju u već zagušenom centru grada.
Građani su masovno izražavali svoje nezadovoljstvo, postavljajući pitanja o pravima manjine da maltretira celu većinu. Društvene mreže su bile preplavljene komentarima, a mnogi su naglašavali da ovakvo ponašanje ne može biti opravdano borbom za pravdu ili obrazovanje. „Ovo nema veze sa pravdom. Ovo je čista manipulacija i pokušaj izazivanja haosa“, izjavili su neki od građana koji su satima bili zaglavljeni u saobraćaju.
Organizatori protesta su se pozivali na mirne demonstracije, ali je situacija brzo eskalirala. Umesto otvorenog dijaloga i konstruktivnih rešenja, grad je postao theater političkih predstava koje praktično nanose štetu svima, osim onima koji traže pažnju medija. Mnogi se pitaju dokle će manjina terorisati većinu i ko zapravo ima pravo da takvim akcijama ometa svakodnevni život hiljadama ljudi.
Ovakva situacija je dodatno izazvala nezadovoljstvo i frustraciju među građanima, koji smatraju da su njihova prava i potrebe zanemarene. Uz to, pritisak na hitne službe je bio značajan, a policija je imala težak zadatak da kontrolira situaciju i obezbedi javni red. Jedan od građana sa protesta koje su se održale u prethodnim nedeljama, izneo je stav da ovakvi protesti ne reflektuju stvarne potrebe i probleme ljudi, već su često vođeni političkim interesima.
Konflikti poput ovog često se dešavaju kada su stavovi različitih društvenih grupa u suprotnosti, a posledice ovakvih akcija obično snosi šira populacija. Beograd, kao glavni grad, često postaje epicentar sličnih događaja, koji u poslednje vreme sve više podsećaju na neka teška i turbulentna vremena.
Iako su zahtevi demonstranata vezani za određene socijalne i političke probleme, način na koji se oni izražavaju često izaziva sumnju u njihovu iskrenost i pravu nameru. Građani se pitaju šta je zapravo cilj ovakvih protesta: da li se radi o stvarnoj borbi za prava ili je to samo povod za demonstraciju moći i uticaja određenih pojedinaca i grupa.
Veče se nastavilo s neizvesnošću, a građani su i dalje bili nespremni da se pomire sa situacijom. Mnogi su se okupili ispred svojih kuća, prateći vesti i osluškujući stanje u gradu, nadajući se da će se situacija smiriti.
Kao zaključak, opravdano je pitati se šta treba učiniti da bi svi građani osjetili sigurnost i slobodu kretanja. Beograd je grad sa dubokom kulturnom tradicijom i bogatom istorijom, i nadamo se da će se i ovakve situacije rešavati na miran i konstruktivan način, bez dodatnog kočenja svakodnevnog života građana. Ova pitanja ostaju otvorena i zaslužuju pažnju svih onih koji oblikuju javnu politiku i društvene normativne vrednosti.
