Dok za određena ulaganja potrebno je vreme da postanu isplativa, biznis sa nanom u Srbiji doživljava nagli uspon. Ova biljka, poznata iz čajeva, osvežavajućih napitaka i prirodne medicine, postala je izuzetno tražena ne samo u Srbiji nego i širom Evrope. Ono što je decenijama bila samo baštenska kultura, sada se pretvara u važan izvor prihoda za sve više lokalnih proizvođača.
Kilogram suve nane na tržištu dostiže cenu od 4 do 5 evra, a hektar sa ovom biljkom može prinijeti i do 1.500 kilograma suvog lista. Računica je jasna: prihod od jednog hektara nane kreće se između 6.000 i 7.000 evra. Troškovi za podizanje i održavanje zasada iznose oko 2.000 evra, što uključuje sadni materijal, radnu snagu, navodnjavanje i sušenje. To znači da proizvođači mogu da očekuju čistu zaradu od oko 5.000 evra po hektaru.
Najveća prednost uzgoja nane jeste stalna potražnja. Farmaceutska i prehrambena industrija koriste ovu biljku u velikim količinama: od čajeva, sirupa i eteričnih ulja do bombona, sokova i kozmetike. Organska nana je posebno tražena na izvoz, gde cena može biti i do 30 odsto viša. Proizvođači ističu da je otkup praktično zagarantovan jer otkupljivači često dolaze na imanje, a oni koji poseduju sopstvene sušare ili destilerije ostvaruju dodatnu zaradu.
Gajenje nane ne zahteva skupu mehanizaciju, pa se u ovu delatnost mogu uključiti i mala porodična gazdinstva. Sadnice se sade na proleće, a već iste godine moguće je branje lista. Biljka može trajati tri do četiri godine, što znači da ulaganja nisu svake sezone ista.
Stručnjaci savetuju da se posebna pažnja posveti navodnjavanju i pravovremenoj žetvi. Kvalitet i količina suvog lista direktno utiču na cenu, a samim tim i na profitabilnost. Osim toga, uslovi tržišta ukazuju da je u narednom periodu moguće očekivati još veću potražnju za ovim biljem.
Nana nije više samo biljka koja nas osvežava u čaju; ona je postala ozbiljan izvor prihoda u Srbiji. Sa relativno niskim ulaganjima i tržištem koje neprekidno raste, hektar ove lekovite biljke nudi profit koji retko koja druga kultura može da postigne. Mnogi poljoprivrednici prepoznali su njen potencijal i smatraju da je nana upravo ono što im je bilo potrebno da ostanu na selu i od poljoprivrede naprave unosan posao.
Ova promena u pravilima igranja u poljoprivredi donosi nove mogućnosti, kako za velike, tako i za male proizvođače. Prilike za ulaganje u ovu kulturu nikada nisu bile bolje, a sve veća potražnja čini je još privlačnijom.
Povećavajući interes za stavljanje i promet nane, proizvođači se suočavaju s izazovom da osiguraju kvalitet svojih proizvoda. Postavljanje standarda kvaliteta može dodatno poboljšati tržišnu poziciju i povećati cenu. Osim toga, edukacija u obradi i čuvanju nane može unaprediti kvalitet, što će se isto tako odraziti na cenu i profitabilnost.
Nana, kao simobol zdravog načina života, dodatno jača svoj značaj u našim životima. Uz pravilno upravljanje resursima i oslanjanje na tržišne trendove, ova biljka može postati ključni oslonac za mnoge porodice u Srbiji koje teže finansijskoj stabilnosti kroz poljoprivredu.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da nanino bogatstvo ne leži samo u njenim lekovitim svojstvima, već i u mogućnostima koje pruža poljoprivrednicima. Ova biljka može promeniti sudbinu mnogih, osnažujući ih i pomažući im da ostvare snove u svetu agrara.
