Apelacioni sud u Beogradu doneo je presudu kojom se preinačava odluka prvostepenog suda u vezi sa Ilijom Samardžićem, bivšim direktorom Beogradske poslovne škole. Prethodno oslobođen optužbi za oštećenje škole u iznosu od 781 miliona dinara, sada je osuđen na kućni zatvor u trajanju od jedne godine.
Ova odluka usvojena je nakon žalbe Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje je ukazalo na postojanje krivičnog dela zloupotrebe položaja. U obrazloženju odluke, Apelacioni sud je istakao da su ispunjeni svi potrebni elementi za ovu vrstu krivičnog dela.
U okviru presude sud je takođe razmotrio olakšavajuće okolnosti, naglašavajući da Samardžić nikada ranije nije bio osuđivan, kao i njegove godine, porodične okolnosti i ponašanje pred sudom. Pored toga, prošlo je skoro 12 godina od izvršenja krivičnog dela, dok se otežavajuće okolnosti nisu pojavile.
Oštećena Beogradska poslovna škola treba da potražuje svoja prava u parničnom postupku, a presudom su utvrđene odgovornosti bivšeg direktora. Samardžić je pod sumnjom da je, u periodu od septembra 2012. do decembra 2013. godine, delovao u suprotnosti sa Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom škole. Njegove odluke dovele su do imovinske koristi za određena preduzeća, iznos koji je izazvao veliku štetu školi.
U ovom slučaju posebno je sporna odluka o raspodeli finansijskih sredstava koju je Samardžić doneo bez održavanja sednice i bez saglasnosti školskog Saveta, što je trebalo da bude obavezno prema zakonu i unutrašnjim pravilima. Osim toga, zaključivao je ugovore o pozajmicama sa sopstvenim sredstvima škole, što se dodatno dovelo u pitanje.
Prvobitna presuda je izazvala uzbuđenje u javnosti, a žalba tužilaštva ukazala je na važnost transparentnosti i odgovornosti u upravljanju obrazovnim institucijama. Samardžićeva presuda može postati važan presedan u budućim slučajevima zloupotrebe položaja u drugim javnim i privatnim organizacijama.
Iz zakonskog ugla, zloupotreba službenog položaja se definiše kao radnje koje preduzima osoba na odgovornom položaju kako bi sebi ili drugom pribavila imovinsku korist, čime se oštećuju nadležni subjekti. U ovom slučaju, Beogradska poslovna škola je, zbog Samardžićevih odluka, doživela ozbiljne posledice.
Odluka Apelacionog suda se poziva na pravnu praksu koja naglašava nepohodnost odgovornosti u okviru upravo takvih institucija, čime se šalje jasna poruka da se zloupotreba položaja neće tolerisati. Samardžić je, osim kućnog zatvora, suočen i sa rizikom od povratka imovine koja je nezakonito pribavljena.
Shodno tome, javnost se u Srbiji nada da će ovaj slučaj poslužiti kao upozorenje i stimulisati reforme u obrazovnom sektoru, koje su neophodne kako bi se smanjio rizik od sličnih događaja u budućnosti.
S obzirom na to da je prošlo značajno vreme od navodnih dela, postoji bojazan da će se ovakvi sudski postupci otegnuti i da će adekvatna pravda biti teže ostvariva. Stručnjaci upozoravaju da je važno da se ovakvi procesi odvijaju u razumnom vremenskom okviru kako bi se obezbedila pravda, kako za institucije, tako i za pojedince.
Na kraju, presuda Iliji Samardžiću otvara važna pitanja o upravljanju finansijama i odgovornosti u javnim institucijama. Ovaj slučaj će se verovatno pratiti i u budućnosti, s ciljem osnaživanja poverenja građana u pravosudni sistem i njegovu sposobnost da zaštiti javne interese.
