Prošle godine, širom sveta, prodato je 4,8 milijardi bioskopskih karata, što je predstavljalo pad od 500 miliona u poređenju sa 2023. godinom. Ovaj prostor beleži opadanje od 8,8 odsto u 2024. u odnosu na prethodnu godinu, što je prvi takav pad od pandemije kovida, kako je navedeno u izveštaju Evropskog audiovizuelnog opservatorijuma (EAO) na konferenciji u okviru Filmskog marketa u Kanu.
Martin Kanzle iz EAO saopštava da je ukupna prodaja karata generisala prihod od 28 milijardi evra. Opadanje broja prodatih karata ne čudi kada se uzme u obzir da je 2020. godina bila posebno teška za bioskope, s obzirom na zdravstvene mere i restrikcije koje su tada bile na snazi. Međutim, poseta bioskopima je posle 2020. godine počela da raste, a trenutna poseta iznosi 68 odsto nivoa iz 2019. godine, dok je 2023. godine zabeleženo više od 70 procenata.
Evropa beleži bolju situaciju u poređenju sa ostatkom sveta – poseta bioskopima u ovom delu sveta dostiže 75 odsto nivoa iz 2019. godine, a pad broja prodatih karata u 2024. godini bio je samo 1,7 odsto. Nasuprot tome, najveće svetsko tržište, Kina, koje čini 21 odsto tržišnog udela, beleži dramatičan pad od čak 22 odsto.
Francuska i Irska su u Evropi istaknute zbog visokog prosečnog broja gledalaca. Na polju produkcije, važno je napomenuti da čak 81 odsto filmova dolazi iz tri zemlje: Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Indije. Manuel Fioroni, analitičar iz EAO, ukazuje na značaj američkih filmova koji se lako izvoze širom sveta, dok kineski i indijski filmovi uglavnom ostaju na domaćim tržištima.
Interesantno je da od 20 najuspešnijih filmova na evropskom bioskopskom tržištu, čak 18 dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. Takođe, široka distribucijska mreža američkih filmova pomaže im da dobiju međunarodnu publiku. To dodatno osvetljava situaciju na tržištima, gde su američki filmovi često favorizovani zbog svoje globalne popularnosti.
Pandemija je ostavila značajan trag na bioskopskoj industriji, a opadanje prodaje karata može se svrstati u širi kontekst promenjenih navika gledalaca, kao i uticaja striminga. Mnogi gledatelji su se tokom pandemije navikli na gledanje filmova kod kuće, što može imati dugoročne posledice na način konzumacije filmova.
Bioskopi se suočavaju sa izazovima, ali i prilikom za inovaciju. Dodatne akcije i marketinške strategije, kao što su tematski filmovi, posebni događaji i veća interakcija s publikom, mogle bi se pokazati korisnima za privlačenje gledalaca nazad u bioskope.
U budućnosti, bioskopska industrija će možda morati da preispita svoje pristupe i metode distribucije kako bi se bolje prilagodila potrebama modernih gledalaca. Tehnološki napredak, kao i promene u načinu potrošnje medija, svakako utiču na budućnost bioskopa.
U narednim godinama, važno je da bioskopi i filmski proizvođači ostanu fleksibilni i otvoreni za nove ideje, te da se prilagode kako bi privukli publiku. Sa obzirom na rastući trend strimanja, povratak u bioskope može zahtevati dodatne napore i kreativna rešenja.
Osim toga, važnost lokalne produkcije i raznovrsnosti filmova može doprineti revitalizaciji bioskopa. Domaći filmovi koji odražavaju kulturu i stvarnost gledalaca mogli bi privući publiku koja često traži nešto drugačije od globalnih hitova. Razvijanje lokalnih priča i talenata može stvoriti dublju vezu s publikom, a time i unaprediti posetu bioskopima.
Konačno, bioskopi moraju raditi na jačanju svoje zajednice i stvaranju iskustava koja prevazilaze samo gledanje filma. Uz pravilan pristup, bioskopska industrija i dalje može imati svetlu budućnost.
