Poslednih godina drvo paulovnija, koje potiče iz Kine, postaje sve popularnije u Srbiji, zahvaljujući svom brzom rastu. Ova visoka stabla možemo videti u dvorištima, parkovima i uz kuće, a njena prisutnost se širi i u Pomoravlju osim u Šumadiji. Mnogi koji su posadili paulovniju ističu njene prednosti, kao što su brzina rasta i visoka energijska vrednost.
Paulovnija, koja nosi ime po ćerki ruskog cara Ani Pavlovnoj, može rasti do 20 metara visine nakon samo pet godina ukoliko su uslovi za njen rast povoljni. Osim brze prezasićenosti, ovo drvo je poznato po svojoj visokoj kaloričnoj vrednosti, koja je veća od one mrkog uglja, što ga čini savršenim za ogrev. Takođe se koristi za proizvodnju peleta i bioetanola. Drvo je čvrsto, nema čvorova i lako se obrađuje, a izuzetno je otporno na vlagu, što omogućava široku primenu u izradi nameštaja, stolarije i muzičkih instrumenata.
Delimir Grkić, stanovnik Paraćina, posadio je 150 stabala paulovnije na svojoj njivi u Zmiču. U samo tri meseca stabla su dostigla visinu od tri metra, sa debljinom od oko šest centimetara. Jedine sadnice koje zaostaju u rastu su one koje su bile pod vodom tokom nedavnih poplava. Grkićovu sreću sa ovim drvetom dopunjuje činjenica da je, uprkos početnoj sumnji, odlučio da ga posadi. Njegov optimizam se oslanja na ekonomske prednosti uzgoja paulovnije, koju mnogi smatraju drvetom budućnosti.
Paulovnija se u Kinu koristi više od 3.000 godina, dok je u Srbiju stigla nedavno preko specijalizovanih rasadnika. Grkić objašnjava da su tek nedavno razvijeni hibridi ovog stabla prilagođeni klimatskim uslovima Srbije, pa tako mogu izdržati zimske temperature niže od minus 20 stepeni, kao i letnje temperature iznad 45 stepeni.
Ekonomska kriza i emisija na televiziji podstakli su Grkića da se odluči za sadnju ovog drveta, s obzirom na rastuće cene ogrevnog drveta i nedostatak pošumljavanja. On planira dodatno da zasadi još 1.000 stabala na proleće, kako bi svojoj porodici obezbedio ogrev za naredne tri do četiri decenije, s planiranim sečama svake četvrte godine.
Paulovnija nije samo korist za ogrev; ono takođe doprinosi životnoj sredini. Stablo proizvodi kisik u količini koja može zadovoljiti potrebe 60 ljudi, a prilikom sagorevanja oslobađa samo pola kilograma pepela po toni drveta. Njene velike, široke listove omogućavaju značajnu proizvodnju kiseonika, kao i apsorpciju velike količine ugljen-dioksida.
Milorad Cvetović iz Kruševca takođe gaji paulovniju i smatra da uzgajanje ovog drveta donosi značajnu zaradu. On naglašava da jedan hektar može doneti do 50.000 evra u samo četiri godine, dok kasnije profit može biti još veći kada stabla dostignu dovoljnu veličinu za druge primene osim ogreva. Početna ulaganja su mala, a potencijalna zarada može dostići do 25 puta više u sedam godina.
Osim ekonomske isplativosti, paulovnija je takođe korisna kao sredstvo za poboljšanje urbanog životnog okruženja, te se preporučuje saditi u blizini škola, vrtica i prometnih ulica zbog svoje sposobnosti da apsorbuje visoke količine zagađenja.
Raste interesovanje za paulovniju kao dodatni izvor prihoda za poljoprivrednike, ali i kao ekološki prijateljsko rešenje za problem zagađenja. Ova situacija ukazuje na potencijal koji ovo drvo može doneti ne samo individualnim proizvođačima, već i zajednici kao celini.
