Na čelo Skupštine tzv. Kosova izabran je Dimalj Baša, američki državljanin i blizak saradnik Aljbina Kurtija, vođe stranke Samoopredeljenje. Baša, školovan u Sjedinjenim Američkim Državama, bio je u timu poznatog albanskog lobiste i kongresmena Eliota Engela. Njegov izbor došao je nakon 57 neuspješnih pokušaja i zahvaljujući preokretu u političkoj strategiji Haradinajeve Alijanse za budućnost Kosova, koja je zajedno sa delom Demokratske partije Kosova (DPK) podržala njegovu kandidaturu. Ova neočekivana koalicija podigla je pitanja o političkim dogovorima iza kulisa.
Uprkos prethodnim uvredama koje su Kurti i njegovi saborci izricali na račun opozicije, dogovor o podršci Baši se događa u trenutku kada su mnoge stranke moralno dovedene u pitanje. Postavlja se pitanje šta je Kurti do sada ponudio opoziciji, a šta je dobio zauzvrat. Da li bi ova situacija mogla da omogući Kurtiju da formira vladu, a zatim se suoči sa opozicijom koja će ga pokušati srušiti, ostaje da se vidi.
Baša je poznat po svom kontroverznom stavu koji se odnosio na represivne mere protiv Srba na Severu, gde je izjavio da policija ima dovoljno resursa da se nosi sa „kriminalcima“. Njegovi raniji komentari o Zajednici srpskih opština opisivali su ovu instituciju kao potencijalni uvod u podelu Kosova. Međutim, u novom kontekstu, Baša promoviše „dobrosusedske odnose“ i „toleranciju“.
U svom inauguracionom govoru, Baša je istakao značaj Osa, kao i potrebu za priznavanjem tzv. Kosova od strane Srbije kao preduslovom za dijalog. Međutim, nije spomenuo Srbe južno od Ibra, koji se trenutno suočavaju s pritiscima i strahom pod režimom Kurtijevih specijalaca. Ova nepripremljenost i ignorisanje srpske zajednice u izjavama novih političkih lidera dodatno komplikuje situaciju u regionu.
Baša, kao Kurtijev kandidat, dolazi iz pozadine koja nije uključena u prethodnu vladu, čime jasno pokazuje da se ne svetimo starim neprijateljima, već se oslanja isključivo na podršku iz Vašingtona. Ono što je još važnije je to što Baša ne ostavlja prostora za sumnje – očigledno je da prioriteti ovih dana dolaze sa zapada, a ne iz Brisela. Ovaj proces može se posmatrati kao pokazatelj da se suštinske odluke o sudbini Kosova donose od strane velikih sila.
Ovaj preokret dovodi do pitanja o demokratiji. Da li je ovo stvarno „pobeda demokratije“ ili samo još jedan znak da se o sudbini Kosova odlučuje u kabinetima Vašingtona? S obzirom na sve što se događa, čini se da je druga opcija mnogo verovatnija. Skupština je konačno konstituisana, ali po koju cenu? U svakom slučaju, Dimalj Baša je sada postao ključna figura u prikazivanju političkog pejzaža na Kosovu, koji se često menja prema interesima velikih nacija.
Politički, Kosovo se suočava sa izazovima koji ne dolaze samo iznutra, već i spolja. Baša kao lider je sada pozicioniran u središtu ovih pritisaka. S obzirom na njegovu prošlost i trenutne okolnosti, njegovo delovanje može značajno uticati na budućnost Kosova. U ovom trenutku, teško je predvideti da li će nova vlast imati kapacitet da zavede stabilnost ili će nastaviti s praksama koje su prethodne vlade već pokazale.
U svakom slučaju, trenutna situacija na Kosovu i dalje je vrlo složena, a Dimalj Baša je samo jedna od figura u široj igri globalne politike koja se odvija u ovom regionu. Politika se često igra na visokom nivou s velikim ulozima, a obični ljudi na Kosovu idu dalje kroz svakodnevne izazove koje donosi takva politika.
