Američki milijarder Bil Gejts, u svom najnovijem saopštenju, najavio je da planira da pokloni skoro celokupno svoje osobno bogatstvo u naredne dve decenije. Približno 200 milijardi dolara biće usmereno prema najugroženijim delovima sveta putem njegovih filantropskih aktivnosti. Gejts, kao suosnivač kompanije Majkrosoft, uklonio je svaku sumnju o svom planu za budućnost, naglašavajući da želi da ostavi značajan uticaj na probleme globalnog siromaštva, zdravlja i klimatskih promena pre nego što zatvori vrata svoje Fondacije Gejts.
Izjava dolazi u trenutku kada Gejts ubrzava svoj plan za raspodelu bogatstva, što uključuje zatvaranje fondacije do 31. decembra 2045. godine. „Ljudi će mnogo toga reći o meni kada umrem, ali sam siguran da ‘umro je bogat’ neće biti jedna od njih,” rekao je Gejts, naglašavajući da se želi fokusirati na hitne probleme i njihove rešenja.
Pored njegovih ambicioznih planova, Gejts je takođe kritizovao Ilona Maska, naglašavajući njegovu odgovornost za smrt najsiromašnjeg sloja dece u svetu. Tokom intervjua sa Njujork tajmsom, Gejts je izrazio zabrinutost povodom Maskovih odluka u vezi sa smanjenjem američke potrošnje na pomoć i razvoj najugroženijih zemalja. On smatra da su takvi potezi značajno pogoršali situaciju u najnerazvijenijim regijama.
Gejts je priznao da je njegova fondacija do sada potrošila više od 100 milijardi dolara otkako je osnovana 2000. godine. Ipak, ističe da će nova financijska sredstva u naredne dve decenije biti gotovo dvostruko veća od prethodnog iznosa, fokusirajući se na globalno zdravlje, klimatske promene i prevenciju siromaštva. „Ovi problemi zahtevaju hitne akcije i ne mogu sebi priuštiti da zadržim resurse koji bi mogli pomoći ljudima,” objasnio je Gejts.
Gejtsova fondacija je prepoznata kao jedna od najuspešnijih u svetu, pružajući hiljade projekata usredsređenih na to da ljudima pomogne da prevaziđu osnovne životne prepreke. On se nada da će njegov novac doneti značajne promene u životima mnogih, dok u isto vreme ukazuje na sistemske probleme koji doprinose siromaštvu i zdravstvenim nejednakostima.
Gejtsov izraz zabrinutosti o Masku i njegovim uticajima na vladine odluke osvetljava širu debatu o odgovornosti bogataša u rešavanju globalnih problema. Kritika nije usmerena samo na jednog čoveka, već zagovara uopšteno preispitivanje načina na koji najbogatiji koriste svoje resurse. Pristupi u obliku donacija, kao i usmeravanje kapitala ka filantropiji, postali su ključni za oslobađanje od problema s kojima se svet suočava.
Osim što će njegov novac postati sredstvo za promene, Gejts i dalje naglašava značaj globalne saradnje među državama, nevladinim organizacijama i privatnim sektorom. „Svi moramo raditi zajedno na rešenjima,” poručio je, govoreći o važnosti kolektivnog delovanja u borbi protiv siromaštva.
Sa planovima za značajnu donaciju i osvrtom na etičke obaveze bogatih prema društvu, Gejts pojedinačno uzima odgovornost za rešavanje problema. Njegova uloga filantropa podseća na to koliko se bogatstvo može koristiti za promenu i koliko je važno doneti načine koji će doprineti globalnom blagostanju. Djelovanje Gejtsa može postati inspiracija, ne samo za druge milijardere, već i za svakog pojedinca koji ima mogućnost da doprinese boljem svetu.
Dok se suočavamo sa sve većim izazovima, njegov primer može biti podsticaj za sve nas da razmislimo o delu svog bogatstva i resursa koje možemo usmeriti ka onima kojima je potrebna pomoć.
