Prema izveštaju Nemačke konfederacije sindikata (DGB), samo polovina zaposlenih u Nemačkoj trenutno uživa zaštitu kolektivnih ugovora, što postavlja pitanje ekonomskih posledica koje ova situacija ima ne samo na radnike, već i na državne i lokalne budžete. Analize pokazuju da bi godišnji prihodi od poreza i doprinosa socijalnog osiguranja mogli porasti za čak 65 milijardi evra kada bi svi radnici bili uključeni u kolektivne pregovore.
Izbegavanje kolektivnog pregovaranja i praksa „dampinga plata“ nisu samo pravne i etičke nego i finansijske teme. Ove prakse se procenjuju na godišnji gubitak od 41 milijardi evra za fondove socijalnog osiguranja, dok država i opštine gube dodatnih 24 milijarde evra zbog smanjenih poreza na dohodak. Ukupno, godišnji troškovi izbegavanja kolektivnog pregovaranja dostigli su 123 milijarde evra, što je blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, kada su ovi troškovi iznosili 130 milijardi evra. DGB navodi da je ovaj pad rezultat povećanja obuhvata kolektivnim ugovorima u nekim nemačkim pokrajinama.
Radnici koji nisu pokriveni kolektivnim ugovorima trpe značajne finansijske posledice. U proseku, oni zarađuju 2.891 evro manje godišnje u odnosu na svoje kolege koje uživaju ovu zaštitu. Na istoku Nemačke, razlika u zaradi može dostići čak 3.451 evro po radniku. Ako bi svi radnici bili obuhvaćeni kolektivnim ugovorima, ukupni dohodak zaposlenih bi se mogao povećati za oko 58 milijardi evra. Ovaj dodatni iznos bi značajno poboljšao kupovnu moć građana i podstakao domaću potrošnju.
Vlada Nemačke planira da reši ovaj problem. U avgustu su predstavili nacrt zakona koji bi trebao povećati obuhvat kolektivnih ugovora. Prema tom predlogu, kompanije koje žele da učestvuju u javnim nabavkama vrednim 50.000 evra ili više bi morale da isplaćuju radnike prema kolektivnim ugovorima. Ovaj zakon bi obavezao poslodavce da osiguraju plate, božićne bonuse, godišnji odmor i druge pogodnosti u skladu sa standardima industrijskih kolektivnih ugovora.
Sindikati su pohvalili ovaj korak, ističući da visoka stopa obuhvata kolektivnim ugovorima ne predstavlja prepreku, već može biti pokretač ekonomskog rasta. Član uprave DGB-a, Štefan Kercl, naglašava da pravilna primena kolektivnih ugovora može ojačati domaću tražnju i obezbediti kvalitetna i održiva radna mesta. Obijaju se delovi poslodavaca koji nude niže, ali manje atraktivne uslove rada.
U praksi, primena zakona bi mogla značajno promeniti tržište rada u Nemačkoj. Dok bi na prvi pogled neki poslodavci mogli odustati od javnih ugovora zbog dodatnih troškova, efekti povećane kupovne moći zaposlenih i jačanje ekonomije mogli bi dugoročno doneti više benefita. Povećana potrošnja može generisati dodatne ekonomske aktivnosti, jačajući domaći sektor i smanjujući nezaposlenost.
Ovaj problem se ne može rešiti brzo, ali inicijative poput ovih su važni koraci ka ravnotežnijem i pravednijem tržištu rada. Sindikati, uz podršku vlade, igraju ključnu ulogu u ostvarivanju ovih promena. Ipak, ostaje pitanje kako će privreda reagovati na ove promene i da li će se poslodavci otvoriti za razgovor o uvodnim kolektivnim ugovorima kao standardu.
Dugoročne strategije su potrebne kako bi se osigurao stabilan rast i održivost sistema. Kao što istorija pokazuje, štititi prava radnika i obezbediti im potrebnu sigurnost od esencijalne je važnosti za prosperitet čitavog društva. U svetu gde su platni razredi često neujednačeni, kolektivni ugovori masivno doprinose stvaranju pravednijeg i ravnotežnijeg ekonomskog okruženja.
