Američki predsednik Donald Tramp ponovo je izneo mogućnost vojne intervencije u Venecueli, nakon što je izneo navode o napadima na brodove koje Vašington optužuje za trgovinu drogom. Iako je prvobitno sugerisao da bi „kopno moglo biti sledeće“, kasnije je demantovao da razmatra direktan napad na venecuelansko tlo. U međuvremenu, predsednik Nikolas Maduro poručio je da će se građani i vojska Venecuele odupreti svakom pokušaju da se ruši vlast.
Situacija u Venecueli postaje sve napetija. Prema informacijama dobijenim od izvora bliskih vladi, Madurova administracija se oslanja na dve ključne strategije u slučaju potencijalne invazije: gerilski otpor i izazivanje haosa na ulicama glavnog grada Karakasa. Ovaj „dugotrajni otpor“ podrazumeva stvaranje malih vojnih jedinica raspoređenih na više od 280 lokacija, koje bi sprovodile sabotaže i napade na neprijateljske snage.
Druga strategija, nazvana „anarhizacija“, oslanja se na obaveštajne službe i naoružane pristalice vladajuće stranke, s ciljem da se izazove nered i oteža kontrola zemlje u slučaju intervencije. Analitičari tvrde da je realnost takva da bi vojska Venecuele teško izdržala konvencionalni sukob, jer nedostaje obuke, adekvatne opreme i finansijskih sredstava.
Venecuelanska vojska suočava se sa ozbiljnim problemima. Njihova oprema je zastarela, a vojnici su suočeni sa niskim platama i nedostatkom osnovnih životnih potrepština. Prema navodima iz vojnog miljea, neki komandanti su prinuđeni da pregovaraju sa lokalnim proizvođačima hrane kako bi nahranili svoje jedinice. Obični vojnici zarađuju oko 100 dolara mesečno, što je daleko ispod cene osnovne korpe hrane, koja iznosi oko 500 dolara.
Maduro tvrdi da je osam miliona civila uključeno u vojnu obuku za odbranu zemlje, ali realistične procene sugeriraju da bi u borbenim iznosima učestvovalo maksimalno 7.000 ljudi, uključujući obaveštajce i pristalice vladajuće stranke. Vojni analitičari ističu da Venecuela zavisi od vojne pomoći iz Rusije, koja je značajna, ali zastarela.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je spremnost da pomogne Venecueli i pozvalo na deeskalaciju trenutnih tenzija. Maduro je, u tom kontekstu, tražio popravku aviona Suhoj, unapređenje radarskih sistema i isporuku raketnih sistema. Prema dostupnim informacijama, u Venecueli je već raspoređeno oko 5.000 raketa Igla, što ukazuje na opasnost od eskalacije sukoba.
Dokumenti koji datiraju od 2012. do 2022. godine ukazuju na dugoročni fokus vlade na odbranu od „imperijalističke agresije“. Analitičari smatraju da Maduro koristi ovu retoriku ne samo kao način da odvrati potencijalne protivnike, već i kako bi dodatno mobilisao unutrašnje snage.
Venecuelanska opozicija, kao i nevladine organizacije i zapadne vlade, optužuju Madurov režim za povezanost s trgovinom drogom, posebno u zapadnim pokrajinama gde se nalaze kolumbijske gerilske grupe. Međutim, vlada odbacuje te optužbe kao neutemeljene.
Andrej Serbin Pont, analitičar za odbranu i bezbednost, ukazuje na to da pravi cilj Madurovog režima nije odbrana zemlje putem vojne snage, već psihološko odvraćanje. Prema njegovom mišljenju, poruka koju šalje vlada nije samo vojna moć, već pretnja haosom, ističući opasnost da oružje može dospeti u ruke gerilaca, paravojnih grupa i bivših vojnika.
U ovoj napetoj situaciji, Venecuela se suočava s izazovima koji bi mogli dodatno destabilizovati ne samo unutrašnju situaciju, već i regionalni balans moći. Dok SAD povećava vojnu prisutnost u Latinskoj Americi, Maduro nastavlja da se predstavlja kao zaštitnik suvereniteta svoje zemlje.
