Evropski berzanski indeksi beleže značajan pad, dok investitori nestrpljivo očekuju najnoviju odluku Evropske centralne banke (ECB) o monetarnoj politici, posebno o referentnim kamatnim stopama, izveštava CNBC. U trenucima pre donošenja ove važne odluke, tržište se pokazuje kao turbulentno, što se može primetiti i kroz fluktuacije indeksa.
Prema informacijama sa tržišta, evropski široki indeks STOXX 600 pao je za 0,45 posto, dok su pojedini nacionalni berzanski indeksi zabeležili pad. Na berzi u Frankfurtu, DAX indeks je u 10:40 sati izgubio 0,29 posto, spuštajući se na 21.255,00 poena. U Britaniji, FTSE 100 je zabeležio pad od 0,51 posto, dostižući 8.231,00 poena, dok je francuski CAC 40 pao za 0,31 posto na 7.303,16 poena. S druge strane, moskovski berzanski indeks MOEX beleži blagi rast od 0,14 posto, dostigavši 2.865,78 poena, što ukazuje na različite okolnosti na ruskom tržištu.
Na američkom tržištu, indeksi su takođe pokazali varijacije. Dow Jones je pre početka današnjeg trgovanja pao za 1,58 posto, što ga je spustilo na 39.669,33 poena. Indeks S&P 500 je takođe zabeležio pad od 2,24 posto, dostigavši 5.362,36 poena. Nasuprot tome, Nasdaq je porastao za 1,18 posto i dostigao vrednost od 18.602,00 poena, pokazujući da su neki tehnološki sektor i dalje pozitivno reagovali na tržišne izazove.
Na tržištu energenata, fjučersi gasa za maj zabeležili su na otvaranju Londonske berze cenu od 36,250 evra za megavatsat u okviru TTF čvorišta. Osim toga, aktuelni podaci sa berzi prikazuju da je cena sirove nafte WTI pala na 61,807 dolara, dok je evropski brent zabeležio cenu od 64,41 dolara. Ove fluktuacije cena energenata delimično su uzrokovane previranjima u globalnom ekonomskom okruženju, kao i očekivanjima u vezi s potražnjom i ponudom.
Na tržištu plemenitih metala, cena zlata je pala na 3.331,30 dolara za finu uncu, dok je dovedena u pitanje i cena pšenice na Čikaškoj berzi, koja je takođe smanjena na 5,4904 dolara za bušel. Ove cene pokazale su negativne trendove koji su deo šireg trenda na tržištu sirovina, na koje su uticale kako makroekonomske neke promene tako i klimatski uslovi.
U međuvremenu, na valutnim berzama, vrednost evra u odnosu na dolar iznosi 1,13747, što je smanjenje od 0,18 posto u poređenju sa početkom dnevnog trgovanja. Ovaj pad vrednosti evra može biti povezan s nesigurnostima vezanim za ekonomsku politiku u Evropi i potencijalne promene u kamatnim stopama koje se očekuju od strane ECB.
Sve oči su sada uprte u ECB, koja će uskoro doneti odluku koja bi mogla uticati na smer kretanja tržišta. Investitori se nadaju da će odluke centralnih banaka doprineti stabilizaciji tržišta, ali postoji i strah od mogućih daljih povećanja kamata, što može dodatno opteretiti ekonomski oporavak. Stručnjaci sugerišu da pažljivo pratimo događaje, jer će odluka ECB ne samo uticati na finansijska tržišta, već i na širu ekonomsku sliku u Evropi i svetu.
S obzirom na sve navedeno, trenutna situacija na berzama svedoči o kompleksnosti i međusobnoj povezanosti globalnih tržišta, koja se suočavaju s brojnim izazovima dok se nastavlja potraga za ravnotežom u svetu koji se brzo menja.
