Evropski berzanski indeksi beleže rast, i to je rezultat većih stabilizacija na tržištu nakon turbulentnih perioda izazvanih promenljivom tarifnom politikom predsednika SAD, Donalda Trampa. Ova politika, koja je često izazivala nesigurnosti u ekonomiji, dovela je do toga da investitori prate tržišne kretanje s posebnim interesovanjem. Danas, prema izveštajima sa tržišta, evropski STOXX 600 indeks je porastao za 1,74%. Osim toga, akcije u sektorima nafte i gasa zabeležile su čak 2,65% rasta, što ukazuje na povoljne uslove za investicije u ovoj oblasti, prenosi CNBC.
Frankfurtska berza se može pohvaliti značajnim rastom, s indeksom DAX koji je u 9.45 časova porastao za 2,24% i dostigao vrednost od 20.835,64 poena. Britanski FTSE 100 takođe je zabeležio rast od 1,89%, završivši na 8.114,63 poena, dok je francuski CAC 40 porastao za 2,22% i trenutno iznosi 7.263,37 poena. U Moskvi je MOEX indeks porastao za 0,59%, dostigavši nivo od 2.846,56 poena. Ovi podaci pokazuju kako su evropska tržišta uspešna u prilagođavanju trenutnim ekonomskim uslovima.
Američki berzanski indeksi takođe beleže rast pre današnjeg otvaranja. Vrednost indeksa Dow Jones porasla je za 1,58% i trenutno iznosi 40.212,75 poena. S&P 500 je u istom vremenskom okviru porastao za 1,81%, dostigavši 5.362,36 poena, dok je Nasdaq skočio za 2,06%, sada iznosi 16.724,46 poena. Ova stabilnost na američkim tržištima može se delimično smatrati pokazateljem pozitivnog trenda kroz procese vraćanja poverenja investitora.
Profesionalci sa tržišta beleže značajno interesovanje za evropske fjučerse gasa, koji su danas na otvaranju berze TTF dostigli cenu od 36,250 evra za megavat-sat. Ovaj rast cena ukazuje na povećanje tražnje za energijom, s obzirom na trenutnu situaciju na globalnom tržištu. Takođe, cena sirove nafte je pala na 61,650 dolara, dok je cena Brent nafte dostigla 64,695 dolara. S obzirom na globalne ekonomske turbulencije, ova kretanja u cenama nafte su veoma važna za analizu stanja na tržištu.
Osim energenata, cena zlata je porasla na 3.226,32 dolara za uncu, što odražava pritisak na investitore da traže sigurna utočišta tokom nestabilnih ekonomskih perioda. S druge strane, cena pšenice je pala na 5,4904 dolara za bušel, što može značiti promene u potražnji ili ponudi u agrarnom sektoru.
Na valutnim tržištima, vrednost evra u odnosu na dolar beleži blagi rast od 0,27% na 1,13895. Ovaj rast može ukazivati na povećano poverenje ulagača u evrovalu, posebno u kontekstu nedavnih ekonomskih indikator.
U svetlu svih ovih promena, analitičari sugerišu da investitori trebaju ostati oprezni s obzirom na globalna događanja i promene politika, koje mogu uticati na tržišne trendove. Oprez u ulaganjima je ključan, posebno u svetlu nedavne volatilnosti koja je ukazala na potencijalne rizike.
Na kraju, trenutna situacija na berzama može se smatrati pozitivnim signalom za budući ekonomski rast, iako uvek postoji potreba za oprezom kada je reč o donošenju investicionih odluka u nestabilnim ekonomskim vremenima.
