U opštini Merošina se uskoro očekuje početak berbe višanja, a voćari su optimistični u vezi sa otkupnom cenom koja se procenjuje na najmanje 200 dinara po kilogramu. Iako postoje različita pitanja o zadovoljstvu proizvođača, kvalitetu roda, dostupnosti kupaca i cenama na pijaci, stručnjaci komentarišu da su prinosi ove godine niži u odnosu na prethodnu.
Prema rečima Hranislava Stojanovića, stručnog savetnika za poljoprivredu u Merošini i iskusnog voćara, mraz, niske jutarnje temperature i kišni period u vreme cvetanja su značajno smanjili ovogodišnji rod. On se osvrće na to da su tempereature bile ispod nule pet dana, što je negativno uticalo na oprašivanje i kvalitet plodova.
„Ove godine imamo manji rod u odnosu na prošlu godinu, a prošla godina je takođe doživela pad od 50%“, objašnjava Stojanović. U Merošini, sada plodovi donose prinos od samo dva do pet kilograma po stablu, ali je kvalitet onoga što ostaje izuzetno visok.
Pored toga, Merošinska višnja smatra se jednom od najboljih vrsta na svetu zbog svog jedinstvenog odnosa između šećera i kiselosti. Ipak, proizvođači se suočavaju sa pitanjem isplativosti proizvodnje ovog voća. Stojanović naglašava da je malo onih koji uspevaju da održavaju zasade, a intenzivna proizvodnja se smanjila sa nekadašnjih 2.000 hektara na trenutno manje od 500 hektara.
Na pijacama, cene višnje variraju između 400 i 500 dinara, dok se očekuje da će otkupna cena biti između 200 i 250 dinara. Stojanović je primetio da tržište sada reguliše cenu, za razliku od prethodnih godina kada su izolovani trgovci imali ključnu ulogu u određivanju cena.
„Ranije je bilo dogovorenih cena koje nisu odražavale realno stanje na tržištu. To je dovelo do specifičnih problema za proizvođače, koji su se suočili sa velikim gubicima“, dodaje on. Dobar deo roda ide u izvoz, ali domaća potrošnja višnje ostaje niska. Stojanović objašnjava da su višnje često jeftine, ali se njihova potražnja drastično povećava kada cena skoči.
Unatoč kvalitetu, Merošinska voća se suočava s izazovima kada je reč o prerađivačkim kapacitetima. Kada višnja konačno sazri, kapaciteti za preradu često nisu dovoljni da zadovolje potražnju. Mnogi proizvođači više ne mogu da žive od višnje kao nekada.
Mašinska berba je postala uobičajena praksa, ali ovo povećava troškove, jer radnici ne žele raditi ako im dnevna zarada nije barem 50 evra. U Merošini, ljudi su često živeli od višnje, ali generalno smanjenje broja zasada i izazovi u prerađivačkoj industriji postavili su nova pitanja o budućnosti ove važne poljoprivredne kulture.
Iako je višnja ključna kultura za opštinu Merošina, njen značaj kao izvora prihoda i dalje zavisi od mnogih faktora, uključujući klimatske uslove, organizaciju tržišta i kapacitete obrade. Proizvođači nastavljaju da se bore s izazovima, nadajući se boljoj situaciji u budućnosti.
