Sezona berbe zimskih tartufa u Srbiji je trenutno u punom jeku. Domaći tartufari aktivno su uključeni u potragu za ovim dragocenim gljivama od početka oktobra. Srbija se može pohvaliti bogatstvom tartufa, naročito u oblastima uz reke i šume sa starijim drvećem, kao što su Šumadija, Zapadna Srbija, Srem, Mačva, Južna Bačka i Banat.
Posebno se sada lovi bele tartufe, najvrednije vrste među svim tartufima. Domaći berači već su uspostavili prodajne kanale, a deo njihovog ulova završava u Istri ili na poznatoj pijaci tartufa u Italiji. Osim što donosi prihod beračima, tartufima se može postati i značajan izvor prihoda za državu.
Ekonomsku vrednost tartufa teško je preceniti. Nakon što je 1. jula 2024. godine stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, otvorила su se vrata za pozicioniranje srpskih tartufa – belih i crnih – kao premijum proizvoda na tržištu Azije. Međutim, za to su potrebne ciljane mere, uključujući zakonsku regulativu, sertifikaciju, kao i ulaganje u logistiku i brendiranje.
Kina, koja je najveći proizvođač gljiva, ima veoma razvijenu industriju, pa je možda bolje da Srbija potraži izvozna tržišta u Evropi ili SAD, umesto u Kini. Jelena Milošević iz Mikološko-gljivarskog saveza Srbije naglašava da bi ta tržišta mogla biti bolja opcija za izvoz tartufa i njihovih prerađevina.
U Srbiji već postoje registrovani proizvođači i prikupljači tartufa koji su u završnoj fazi pripreme za izvoz. Postoje i firme koje se bave prikupljanjem, preradom i prodajom svežih tartufa. Takođe, domaći proizvođači sve više prisustvuju regionalnim manifestacijama i sajmovima, gde se jača prisustvo srpskih premijum proizvoda.
Stručnjaci sugerišu da bi sledeći važan korak bio uvođenje jasnih standarda, kao što su sertifikacija kvaliteta, označavanje porekla i higijenska kontrola. To bi pomoglo u sticanju poverenja uvoznika iz Kine i drugih zemalja prema srpskim proizvodima.
Izgradnja brenda „srpski tartuf“ je od ključne važnosti. Profesionalni marketing će pomoći u postavljanju srpskih tartufa rame uz rame sa istarskim. Takođe je potrebno ulaganje u obuku berača, koji mogu da pređu na proizvodnju na mikoriziranim plantažama. Ove plantaže mogu pružiti rezultate već nakon nekoliko godina i istovremeno očuvati šumski ekosistem.
Ako Srbija pravilno usmeri investicije i prati dobre agronomske prakse, mogla bi obezbediti stabilan izvoz tartufa u narednoj deceniji. Prihodi od prodaje su značajni: crni tartuf slabijeg kvaliteta dostiže cenu od 50 do 100 evra po kilogramu, dok se beli, koji je znatno ređi i cenjeniji, prodaje po ceni od 800 do 2.000 evra po kilogramu. Oni koji pronađu izuzetno retke primerke belog tartufa mogu zaračunati i do 5.000 evra po kilogramu.
S obzirom na sve navedeno, potencijal srpskih tartufa je ogroman, ali da bi se on maksimalno iskoristio, potrebna su dodatna ulaganja i konkretne strategije razvoja. Berba tartufa ne samo da pruža ekonomske koristi beračima, već predstavlja i priliku za jačanje privrede Srbije kroz izvoz i marketing njenih premium prehrambenih proizvoda.
