Berba kornišona započela je pre mesec dana, a očekivalo se da će trajati do kraja septembra ili čak do polovine oktobra, kao što je to bio slučaj ranijih godina. Prvi signali su ukazivali na to da sezona može biti slična prošloj, sa prosečnim prinosom od oko 100 tona po hektaru. Međutim, usled visokih temperatura, listovi krastavaca postaju žuti, a štetočine napadaju useve, što uzrokuje zabrinutost među povrtarima da bi berba mogla da završi ranije.
U opštini Žabalj, na poljima Gospođinaca, krastavci su posejani na više od 100 hektara. Osim u Gospođincima, sade se i u okolnim selima, gde nemačka fabrika za konzerviranje povrća otkupljuje krastavce. Veći plodovi se prerađuju na mestu, dok se prva klasa krastavaca izvozi za Nemačku.
Vladimir Kološnjaji, jedan od povrtara, ističe da je počeo da bere krastavce pre desetak dana. Zbog kasnijeg sadnje, i njegovo branje je pomereno. On objašnjava da je onima koji su krastavce posadili u aprilu i pokrili ih agrilom, berba krenula pre mesec dana. Međutim, trenutne klimatske prilike su surove, pa sumnja da će krastavci izdržati do septembra. I pored korišćenja zaštitnih sredstava i stalnog navodnjavanja, vreme ne ide na ruku kornišonima.
Kološnjaji dodatno naglašava problem s osiguranjem, koje je znatno poskupelo u odnosu na prethodnu ekonomsku godinu. Uprkos tome što je osiguranje u savremenim uslovima neophodno zbog klimatskih promena, troškovi su znatno viši nego ranije kada su bili gotovo zanemarljivi. Kološnjaji naglašava da je potrebno puno novca po hektaru za osiguranje, u situaciji kada prinosi opadaju, a cene povrća često ne pokrivaju troškove proizvodnje.
Osim toga, krastavci se razvrstavaju u sedam klasa na kalibratoru, koji meri obim svakog ploda. Prva klasa obuhvata najmanje plodove, ali po višoj ceni. Za veleprodaju, cena po kilogramu ostala je slična prošlogodišnjoj, sa prosečnom vrednošću od 40 do 45 dinara, dok veliki plodovi mogu koštati i samo 30 dinara. Ova situacija, zajedno sa stalnim rastom troškova proizvodnje, tera povrtare da razmišljaju o odustajanju od proizvodnje krastavaca.
Srećom, Kološnjaji beleži da je brzo pronašao sezonske radnike iz Banata, s satnicom od 400 dinara. Iako su troškovi visoki, trenutna ponuda i potražnja omogućavaju mu da održava posao barem za ovu sezonu.
U međuvremenu, povrtari su suočeni s mnogo većim izazovima nego ranije. Klimatske promene, koje donose ekstremne vremenske uslove, postavljaju dodatne pritiske na proizvodnju. Osim toga, pitanje održivosti u povrtarskoj proizvodnji postaje sve važnije, jer se proizvođači bore da uravnoteže troškove sa sve nižim prinosima.
U svetlu ovih izazova, potrebno je dodatno razmotriti strategije koje mogu pomoći povrtarima da opstanu i prilagode se promenljivim klimatskim uslovima. Mnogi u industriji pozivaju na inovacije i istraživanja koja bi mogla pružiti nove mogućnosti za bolji prinos i uspešnije upravljanje resursima.
Na kraju, jasno je da su povrtari poput Kološnjajia u teškoj situaciji, suočeni s brojnim izazovima, ali istovremeno i sa nadom da će uspeti da prevaziđu prepreke i ostanu u poslu.
